Ren biljka – sadnja uzgoj kada se vadi recepti i lekovitost

Ren je višegodišnja zeljasta biljka, koja se uzgaja kao povrće, začin i lekovita biljka, a upotrebljivi deo biljke njen rizom ili kako ga popularno nazivamo koren rena. U nadzemnom delu formira se lisna rozeta. Cvetovi su beli i grupisani u cvasti. Plod je mala mahuna. U ishrani se koristi najčešće kao sos od rena, a od njega se prave i lekoviti preparati kao ren i med. Seckan ili rendan ren ima veoma pikantan ukus. Posebno je bogat C vitaminom, koga ima mnogo u korenu, a još više u listovima. Neki primerci korena rena mogu dostići dužinu 30-40 cm, a kako izgleda ren pogledajte na slici.

Optimalni uslovi za gajenje rena

U pogledu zemljišta odgovara mu tlo blago kisele ili blago alkaline reakcije. Tokom zime rizom može da opstane u zemlji i pri veoma niskim temperaturama, tako da su mu sasvim  pogodni naši klimatski uslovi. Intenzivno raste kada su prolećne temperature oko 18 stepeni, a letnja žega mu ne odgovara, jer usporava rast i utiče na prinos.

Kako se gaji ren

Potrebno je poštovati plodored, pa se na istoj površini ren može uzgajati, tek nakon 3-4 godine. Poželjno je plodno i duboko uzorano zemljište, dobro obrađeno i pripremljeno za sadnju. Kada se sadi ren? Sadnja rena se može obaviti u jesen ili proleće. Optimalan period prolećne sadnje je kraj marta i početak aprila. Radi se o vegetativnom razmnožavanju, jer se sade izdanci ili reznice. Za sadnju pravimo jarke u redovima, razmaka 50 cm. Reznice se polažu nakoso, a razmak između njih u redu treba biti 30 cm. Potom ih prekrivamo zemljom.

Neophodne agrotehičke mere i održavanje zasada

Neophodna je plitka međuredna obrada zemljišta. Okopavanjem između redova se uništava korov i održava vazdušno-vodni režim. Po potrebi se vrši prihranjivanje azotnim đubrivom. Tokom letnjeg sušnog perioda biće veoma korisno povremeno navodnjavanje.

Kada se vadi ren iz zemlje

Ren može da se uzgaja kao jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Ako se uzgaja kao jednogodišnja biljka, koren se vadi u jesen, kad požute listovi. Može se vaditi i zimi kada je iznad nule ili u proleće, pre početka vegetacije. Alternativno se ostavi i uzgaja kao dvogodišnja biljka, ako je koren zakržljao zbog suše i nije uspeo da postigne željenu veličinu. Ren se vadi ašovom, gde pri tom pazimo da izvadimo ceo koren i ne oštetimo ga. Na većim parcelama ren se vadi mašinski, prilagođenim mašinama. Ako su primenjene sve agrotehničke mere prinos rena može biti i 10 t/ha.

Sos od rena

Kada je u pitanju ren recepti su razni mogući, a mi delimo sa vama ovaj za sos. Iako ima da se kupi sos od rena, ukusan je sveže pripremljen domaći sos od rena. Istopite maslac u tiganju, pa na njemu propržite brašno da porumeni. Dodati bujon od supe, zatim punomasnu pavlaku, te sve kuvajte dok se ne dobije gusta masa. Dodajte izrendan koren rena, limunov sok, sitno seckani peršun i kuvajte još kratko. Kada se ohladi sos od rena servirajte. Najbolje se slaže uz kuvano meso.

Pogledajte za koju biljku se koristi ren kao zamena

Ren i med

Ren i med su odlična zimska receptura za održavanje imuniteta i borbu protiv prehlade, bronhitisa, gripa i kao lek za sinuse. Ren čisti disajne puteve. Kao dokaz za to navešćemo primer. Uzmite rendani ren na vrh kašike i pojedite. Zaista je ljut, a momentalno otpušava nos i pročišćava disajne puteve. Sadrži sastojke koji razređuju gust sekret i šlajm. U mešavini sa medom dobija na kvalitetu i može da se čuva. Pomešajte 3 kašike izrendanog rena sa šoljom meda. Ostavite tako u teglici 2 nedelje i onda ukoliko imate ovih zdravstvenih problema, uzimajte svakoi jutro po jednu kašiku. Ako vam je preljut ukus rena, onda kašiku u kojoj su ren i med umešajte u čaj.

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor