Kalemljenje voća – vreme kada se kalemi, tehnike, postupak, alat

Kalemljenje voća se vrši već stotinama ili hiljadama godina. Kalemljenjem oplemenjujemo divlje voćke i dobijamo pitome. U pitanju je vegatativno razmnožavanje, prilikom koga se karakteristike kalema prenose na podlogu, a to je uglavnom divlja voćka. Uspeh kalemljenja zavisi od više faktora, od iskustva kalemara, kompatibilnosti kalem grančice i podloge, do izbora načina i vremena kalemljenja. Stare domaće sorte voća, koje nisu atraktivne za industriju, zavise od kalemljenja. Nekada je to bio cenjen zanat, a danas je malo stručnjaka, iako mnogi pokušavaju samostalno da kaleme voće. U nastavku saznajte kada se kalemi jabuka, kruška, šljiva, trešnja, višnja, kajsija, brskva, odnosno koje je optimalno vreme za kalemljenje voća? Koje su tehnike kalemljenja, kako se odvija postupak kalemljenja i koji se alat za kalemljenje koristi?

Tehnike kalemljenja

Postoji dosta tehnika kalemljenja voća, a najpoznatije su kalemljenje pod koru, na procep, na pup, na konus, na list i tzv. engleski spoj. Za proizvodnju u rasadnicima najviše se koristi kalemljenje na pup, a za sopstvene potrebe i u voćnjacima kalemljenje na procep i pod koru.

Vreme kalemljenja

Ako se pitate kada se kalemi voće, ono može da se izvodi gotovo tokom cele godine. Kada je u pitanju kalemljenje u proleće uglavnom se radi pod koru i na procep i to:
– kalemljenje trešnje i višnje se izvodi u februaru i martu
– kalemljenje kruške, dunje, šljive, kajsije, mušmule i breskve se radi u martu
– kalemljenje jabuke se izvodi od polovine marta do polovine maja.

Već pomenuto kalemljenje na pup se radi u junu, julu, avgustu, pa i septembru.

Dalje, što se tiče vremena kalemljenja, treba istaći da su idealni vremenski uslovi kada je oblačno. Ne kalemi se po kiši, niti po jakom suncu. Idealna je temperatura od 5-10 stepeni, ali može biti i 20.

Šta su kalem grančice?

Da bi kalemili, trebaju nam kalem grančice. To su grančice koje se uzimaju sa zdravih i rodnih voćaka. Uzimaju se sa vrha voćke i to najbolje sa jugoistočne strane. Ove grančice je najbolje iseći onda kad se kalemi, pa ih na taj način iskloristiti istog dana. Postoji mogućnost da se čuvaju nekoliko dana kada se zabodu u krompir ili jabuku. Ipak, kada se upotrebe isti dan, veći je procenat primljenih kalemova. Optimalno je da kalem grančice imaju 3 do 4 pupa.

Šta je podloga?

Podlogom nazivamo telo divlje voćke na koju se kalemi. Kao podloga se ponekad može koristiti i pitoma sorta. Znači, za kalemljenje nam je potrebna podloga i bar jedna kalem grančica neke od već okalemljenih voćki. Da bi se kalem primio neophodno je da podloga i kalem grančica budu kompatibilne.

Postupak kalemljenja na procep

Kada govorimo o kalemljenju na procep, kalem grančica plemenite sorte voća, treba da se usadi u telo podloge. Podloga se prethodno pripremi tako što se skrati testerom na oko 1 m visine, a zatim se fino obradi i poravna skalpelom, te se rascepi nožem, kako bi se napravio prostor za kalem. Zatim se u procep ubacuje drveni klin, koji ima ulogu da održava širinu procepa, dok se ne pripreme i ubace kalem grančice. I kalem grančice se zasecaju oštrim nožem ili skalpelom kao klin i ubacuju se u procep do kore. Nakon toga se čvrsto stegne kalem sa izolir trakom, tako da se popune sve praznine. U podlogu se usađuju 1 do 4 kalem grančice zavisi od debljine stabla podloge.
Potom 2 grančice od 30 cm zalepiti za podlogu. One imaju ulogu da štite kalem. Preko prebaciti najlon kesu i stegnuti i zavezati pažljivo da se ne ošteti. Pored kalema zabosti jedan kolac koji je viši. Sve ovo ima zaštitnu ulogu.

Postupak kalemljenja na pup

Razlikujemo kalemljenje na budni pup i na spavajući pup. U junu se radi kalemljenje na budni pup, a tokom avgusta i septembra na spavajući. Budni pup se zove tako, jer pup kreće odmah čim se primi. Spavajući pup se zove tako, jer kad se primi sraste sa podlogom i ostaje u stanju mirovanja, sve do narednog proleća.
Na očišćenom delu podloge, na 20 cm od zemlje zaseče se kora u obliku slova T i odvoji se od drveta. Zatim se sa kalem grančice skida pup. Oštrim nožem se zaseče na 1,5 cm ispod pupa i lagano se skida pupoljak sa korom i tankim slojem drveta, do 1,5 cm iznad pupoljka. Pup se stavlja u zasečenu koru na podlozi. Ako je dužina pupa veća zaseče se tako deo kore da se prilagodi podlozi. Pup treba lepo da prilegne i potom se učvrsti gumicama i izolir trakom.

Alat i potrošna sredstva za kalemljenje

Za kalemljenje treba biti opremljen. Neophodno je imati oštar nož, skalpel, makaze za drvo, manju testeru za drvo, drveni klin i izolir traku. Kao sredstvo za učvršćivanje odnosno lepljenje, može se koristiti kalemarski vosak (hladni ili topli), pčelinji vosak, smola za kalemljenje, guma za kalemljenje, kravlji loj i balega, glina i izolir traka.