Sadnja i uzgoj ribizle – sok od ribizle lekovitost

Ribizlu ubrajamo u bobičasto voće. Raste u vidu grma, a plodovi bobice su grupisane u grozdove. Vrste ribizle se razlikuju po bojama, pa imamo crvene i crne ribizle koje su najviše zastupljene, a ređe su bele i zlatne. Crna ribizla ima gorak ukus, a ostale kiselkast. Smatra se da su za uzgoj ribizle najprikadnija brdsko-planinska područja. Jede se u svežem stanju, a može i da se preradi u sok od ribizle. Ima značajnu nutritivnu vredost, pa i lekovitost.

Kako i kada se sadi ribizla

Ribizla se sadi u jesen, što je najbolja opcija, a druga mogućnost je u rano proleće. Treba prvo pripremiti zemljište. Očistiti od zaostalih useva ili korova. Priprema zemljišta se sastoji od dubokog oranja, kao i sitnjenja i ravnanja. Ribizla se sadi u redove. Razmak kod ribizle, između dva reda je 2,5 m, a između sadnica ribizle je oko 90 cm. Međuredni razmak treba da omogući nesmetano odvijanje agrotehničkih mera, kao što su đubrenje, prskanje, okopavanje, a na posletku i berba. Svaka posađena sadnica se odmah zalije. Što se tiče navodnjavanja, koje će kasnije biti poželjno, preporučuje se sistem kap po kap.

Gajenje ribizle

Što se tiče sistema uzgoja ribizle, on može biti kao žbun, živa ograda, špalir i stablašice. Potrebni su vam neki saveti, ako planirate da imate ribizle. Za podizanje većeg zasada preporučuje se špalir ili sistem žive ograde. Za takav uzgoj ribizle isplativost je veća, jer je veći prinos po hektaru, a i zaštita od štetočina i bolesti je jednostavnija. Kod nekih sorti sadnice ribizle se sade i na manjem razmaku jedna od druge, čak 0,5 m. Proizvodnja ribizle može biti organizovana i u staklenicima i plastenicima. Đubrenje veštačkim đubrivima se radi u proleće. Tu idu azotna đubriva, urea i kompleksna đubriva. Razmnožavanje ribizle reznicama je najčešće, ali može biti polaganje, deoba žbuna, a ribizle se i kaleme.  Rezidba ribizle se vrši tako što se radi orezivanje jednogodišnjih izdanaka. U periodu mirovanja biramo jedan uspravan i jak izdanak oko 50 cm koji ostaje, a ostale bočne izdanke sečemo na 15 cm od zemlje. Berba može biti mehanizovana i ručna. Pretežno se bere ručno, jer mehanizovana berba može izazvati oštećenja. Posebno je crvena ribizla osetljiva i potrebna je stručna i pažljiva berba. Što se tiče isplativosti gajenja ribizle, možemo reći da zaista može biti isplativ uzgoj ovog, kao i ostalog bobičastog voća.

Sok od ribizle

Kada je ribizla zrela, bobice su mekane, lepe boje i aromatične. Od ribizle se pravi sok, pekmez i slatko. Posebno je cenjen sok od crne ribizle. U ovom plodu, koji ima veliku nutritivnu vrednost, se nalaze znatne količine C vitamina, kao i A, B1, B2 i B6. Od minerala najviše su zastupljeni kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe. Sok od crne ribizle stimuliše funkcije mozga i održava mozak zdravim. Sadrži antocijane, koji su prirodni pigmenti, a u ovom voću su izuzetno intenzivni. Ovaj sok popravlja raspoloženje, a popravlja i krvnu sliku. Pozitivan uticaj na varenje, krvni pritisak i reumatske bolove isto tako ima sok i ribizle uopšte.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

error: Content is protected !!