Kako se rešiti smrdibuba pre nego što nam oberu paradajz

Već nekoliko godina unazad, smrdibuba je jedna od najgorih štetočina u bašti. Ko se bavi uzgojem voća i povrća sigurno je imao prilike da ih vidi na delu. Čini se da najviše strada paradajz, mada ni ostalo povrće i voće nije pošteđeno. Nekako se taj prvi deo leta i pregura bez njih, a već od druge polovine jula kreće najezda. Samo čekaju sazrevanje plodova, a onda isisavaju sok Nastavi sa čitanjem Kako se rešiti smrdibuba pre nego što nam oberu paradajz

Share Button

Hitna zaštita paradajza od plamenjače. Svi koji uzgajaju paradajz ovo moraju znati

Paradajz mnogo voli sunce i toplotu. Dugotrajni kišni periodi, praćeni nižim temperaturama za ovo doba godine, mu ne pogoduju, jer podstiču razvoj gljivičnih bolesti. Jedna od takvih, koja nanosi velike štete proizvođačima, jeste plamenjača paradajza. Plamenjača napada biljke paradajza i to listove, stabljiku i plodove. Zaraza obično krene od donjih listova, pa se širi. Počinje tako što se na listovima pojavljuju svetlosmeđe pege Nastavi sa čitanjem Hitna zaštita paradajza od plamenjače. Svi koji uzgajaju paradajz ovo moraju znati

Share Button

Prskajte biljke ovim uljem, uništava štetočine i sve je popularnije u organskoj poljoprivredi

Izazov u današnjoj poljoprivredi je da se povećaju prinosi, ali bez štete po životnu sredinu. U sadašnjoj praksi suzbijanje štetočina se vrši uglavnom upotrebom hemikalija, često i prekomernom. Rezultat toga može biti zagađenje životne sredine, stvaranje otpornih štetočina i kontaminirani plodovi. Mnogi su se interesovali, čime bi mogli da prskaju biljke Nastavi sa čitanjem Prskajte biljke ovim uljem, uništava štetočine i sve je popularnije u organskoj poljoprivredi

Share Button

Ne bacajte pepeo! Kao rukom odnesene lisne vaši, ni zlatice nisu imune

Pepeo od drveta koji ostane od loženja preko zime ili od pravljenja roštilja, ne treba baciti, već sačuvati i iskoristiti za uništavanje štetočina. Lisne vaši napadaju mnoge biljke, i one u bašti, a i cveće na terasi u saksijama i žardinjerama. Svako ko se bavi organskom proizvodnjom voća i povrća, koristiće prirodna sredstva zaštite, kao što je pepeo. Čak i ako se radi o cveću koje se ne jede, pitanje je zašto bi uopšte dolazili u kontakt sa opasnim otrovima, ako je pepeo delotvoran, a jeste. Dobri rezultati se postižu i kod suzbijanja krompirove zlatice Nastavi sa čitanjem Ne bacajte pepeo! Kao rukom odnesene lisne vaši, ni zlatice nisu imune

Share Button

Evo kako se koristi prašak za pecivo i pepeo u bašti

Sve je više vrtlara koji se okreću upotrebi prirodnih sredstava za zaštitu biljaka. Mali proizvođači i ljudi koji proizvode povrće za sopstvene potrebe nerado koriste komercijalne preparate, koji sadrže opasne hemikalije. Prirodna sredstva su uglavnom slabijeg dejstva, pa ih treba češće koristiti. Kod tako tretiranih plodova nema brige, jer se uvek mogu brati, pošto nema karence. Neka od ovih prirodnih sredstava za zaštitu biljaka su prašak za pecivo i pepeo. Prednost kod ovih ekoloških sredstava je što ih sami možete napraviti, ali ipak treba voditi računa o doziranju i načinu primene, da ne bilo štetno za biljke. Nastavi sa čitanjem Evo kako se koristi prašak za pecivo i pepeo u bašti

Share Button

Evo zašto su ove bube jako opasne

Sigurno ste videli ove bube koje nam se zavlače u stanove i kuće. To je smrdibuba, smrdljiva buba ili smrdljivi martin. Poslednjih godina su se toliko namnožile i mi to zovemo najezda. Istina one ne napadaju ljude, niti prenose neke opasne bolesti. Niko ne voli bube u svojoj sobi, ali one su naizgled dobroćudne. Neprijatan miris ispuštaju, samo ako ih povredite. Zato ih većina nas uglavnom izbacuje napolje. Međutim, ljudi koji uzgajaju povrće i voće, kažu da su ove bube opasne, jer im uništavaju plodove. Nastavi sa čitanjem Evo zašto su ove bube jako opasne

Share Button