Paradajz mnogo voli sunce i toplotu. Dugotrajni kišni periodi, praćeni nižim temperaturama za ovo doba godine, mu ne pogoduju, jer podstiču razvoj gljivičnih bolesti. Jedna od takvih, koja nanosi velike štete proizvođačima, jeste plamenjača paradajza. Plamenjača napada biljke paradajza i to listove, stabljiku i plodove. Zaraza obično krene od donjih listova, pa se širi. Počinje tako što se na listovima pojavljuju svetlosmeđe pege, koje kasnije potamne. Simptomi se pojavljuju u periodu od maja do septembra, međutim pošto razvoj te gljivice zavisi od temperature i vlažnosti, ako je godina bez mnogo padavina i sa izrazitom sušom, pojava bolesti može da izostane. Hladno i vlažno vreme dakle poguduju plamenjači i onda je potrebna hitna zaštita paradajza. Odmah nekon kišnog perioda zaštitite paradajz preventivno prskanjem. Postoje fungicidi koji deluju, ali ako imamo organsku baštu i ne želimo primenjivati hemiju, koristićemo ekološki prihvatljiva sredstva za prskanje. Kombinovanjem preparata koje ćemo vam predložiti postižu se sasvim dobri rezultati. Prskanje paradajza obavljajte u kasnim popodnevnim časovima, a nikako po jakom suncu.
Tretiranje sodom bikarbonom
Soda bikarbona se može primeniti preventivno za zaštitu paradajza od plamenjače, kao i ostalih gljivica. Poznato je da soda bikarbona ima fungicidno dejstvo. Važno je tretirati biljke paradajza i pre nego što se pojave prvi simptomi bolesti. Napravite rastvor sode bikarbone, tako što ćete na 10 l vode staviti 50 g sode bikarbone. Da bi se ovaj rastvor duže zadržao na biljkama, dodajte kašiku ekološkog detrdženta za pranje sudova. Ovim treba prskati biljke češće nego sa hemijskim fungicidima.
Prskanje mlekom
Mleko se koristi za zaštitu biljaka, pa tako i za zaštitu paradajza od plamenjače. Prilikom tretiranja mlekom na površini biljke se formira tanak film, koji pruža zaštitu od prodiranja patogena. Preventivnim tretiranjem mleko štiti biljke od gljivica. Mleko ne treba koristiti čisto nego se razblažuje sa vodom. Sredstvo se pravi tako što na 10 l vode dodajemo 1 l mleka. U ovaj rastvor možete dodati par kapi povidon joda, koji dobro deluje na paradajz. Može se kombinovati mleko sa sodom bikarbonom. Tretiranje obavite jednom u 15 dana ili češće, ako ima kiše.
Rastvor od belog luka
Beli luk deluje protiv gljivica kod biljaka. U tom smislu je efikasan i protiv plamenjače paradajza. 40 g belog luka treba samleti pa potopiti u 10 l vode. Ostaviti tako 24 sata pa procediti. Prskati paradajz preventivno protiv plamenjače na svakih 15 dana i posle svake kiše.
Bordovska čorba za zaštitu paradajza
Bordovska čorba je fungicid koji se više od 100 godina koristi za tretiranje različitih biljaka i suzbijanje mnogih bolesti. Efikasno deluje i protiv plamenjače paradajza. Interesantno je da je bordovska čorba dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji. Primenjuje se za prskanje paradajza u proleće, kad ima dosta padavina, ali ne i tokom leta kada beremo plodove. Ovo sredstvo dobro prijanja na biljku i stvara zaštitini sloj koji se teže spira. Ne prodire u plodove, ali spiranjem je štetno za vodotokove i vodene organizme, pa u svakom slučaju treba biti oprezan. Postoje gotove mešavine, a može se i praviti. Na 10 l vode ide 100 g plavog kamena i 120 g gašenog kreča ili 40 g negašenog.