Kako napraviti kompost i pravilno kompostiranje

Kompostiranje je idealan način da se iskoristi baštenski otpad koji je organskog porekla, u cilju dobijanja komposta kojim oplemenjujemo zemljište. Kompostiranje je proces u kome se razgrađuje biljni, a negde i životinjski materijal, uz prisustvo kiseonika. Tako nastaje kompost. Kompost je jedna vrsta prihrane koje popravlja strukturu zemljišta, poboljšava njegovu plodnost i omogućava povećanje prinosa. Kompostiranje je pametniji način korišćenja biljnog otpada, nego da ga spaljujemo i pretvaramo u pepeo, što zapravo mnogi rade.

Šta se sve kompostira?

Kompostirati možemo zelenu biljnu masu, listove, grančice, stabljike, košenu travu, ostatke voća i povrća, slamu, stajnjak, novine, karton, kuhinjske ostatke. Postoje i veći komposteri gde se kompostiraju ostaci životinskog porekla kao jaja, kosti, mleko, meso, perje. U svetu postoje čitava postrojenja koja se time bave. Ali mi ćemo se zadržati na kompostiranju ostataka biljnog porekla u baštenskim uslovima.

Šta je komposter?

Komposter je napravljen prostor gde se odvija proces kompostiranja. Ako imate dovoljno prostora u bašti, možete da odvojite jedan deo za komposter, koji će biti dimenzija prema vašim postrebama i mogućnostima. Treba ga dovoljno udaljiti od objekta gde žive ljudi, da se ne osetio neprijatan miris. Komposter može da se pravi ili da se kupi. Vrlo jednostavno možete da ga napravite pomoću dasaka ili paleta i to za samo nekoliko sati. Možda je najbolja varijanta za komposter, stubovi i pletena žica. Ograditi predviđeni prostor, a onda ogradu obaviti kartonom, a može se i popoditi kartonom. Ovakav komposter je jeftin, a podjednako efikasan. Pošto smo napravili komposter, sada je spreman za prihvat malerijala.

Pravljenje komposta

Sad kad imamo komposter evo kako napraviti kompost. Materijalima, koje smo već pomenuli, punimo komposter ili kompostište. Zeleni delovi biljaka su pogodni zbog azota, ali treba dodavati i suvo lišće, slamu, seno, piljevinu, grančice, karton, zato što sadrže ugljenik. Za dobar kompost mora da postoji odgovarajući odnos, ove dve vrste materijala, a stručnjaci smatraju da je najbolje 1:1 ili 2:1 za zeleni materijal. Na dno stavljajte malerijal bogat ugljenikom, a onda onaj bogat azotom, pa zatim naizmenično istim redosledom punite kompostište. Da bi dobili kvalitetan kompost, osim ovih materijala potrebno je i dovoljno kiseonika i vlage. Ručno, pomoću vila, treba redovno prevrtati materijal u kompostištu, kako bi se uspešno i ravnomerno razgradio. Prilikom prevrtanja možemo i da uočimo da li je materijal suviše suv ili vlažan. Ako je suv treba ga vlažiti, a ako je vlažan intervenišemo dodavanjem pomenutih ugljenikovih materijala.

Upotreba komposta

Na kraju kao rezultat pravilnog odlaganja baštenskog otpada, dobijamo kvalitetan kompost. Šta sad raditi sa njim? Dodajte kompost biljkma koje uzgajate, kao prihranu. Kulture kojima se dodaje kompost kao đubrivo dokazano daju veće prinose. Od komposta mogu da se prave različiti rastvori za folijarnu prihranu biljaka (preko lista).