Pepeo kao organsko đubrivo i zaštita

Pepeo kao đubrivo ima veliki značaj za pravilan rast i razvoj biljaka. Pepeo od drveta kao đubrivo se koristi kod uzgoja povrća, voća i cveća. Drveni pepeo se dobija sagorevanjem drveta, a njegova primena se ceni od davnina. Pošto pepeo sadrži dosta kalijuma, smatra se kao kalijumovo đubrivo. Obzirom da smanjuje kiselost tla, smatra se kao alkalno đubrivo.

Kako se dobija pepeo

Budući da se pepeo dobija sagorevanjem biljaka, on u sebi ima 13 osnovnih elemenata (kalcijum, kalijum i drugi mikroelementi) koji su neophodni za rast i razvoj biljaka. U 18. veku se pepeo dobijao izgaranjem drveta koristio za dobijanje kalijumovog karbonata. Osnovna namena pepela jeste da smanji kiselost tla.

Kada gori drvo, kiseonik i sumpor se oslobađaju u gasovitom stanju – dok kalcijum, kalijum, magnezijum i drugi mikroelementi ostaju u pepelu. Drvo treba sagorevati na temperaturi od 500-900ºC zbog najefikasnijeg zadržavanja hranljivih supstanci. Karbonati i oksidi koji preostanu posle paljenja su odgovorni za smanjenje kiselosti tla. Takođe, treba naglasiti i to da tvrdo drvo daje 3 puta više pepela nego meko drvo. Pepeo popravlja strukturu i teških glinovitih zemljišta. Pepeo kao đubrivo bogato kalijumom je odlična dopuna životinjskim prirodnim đubrivima, koja su uglavnom siromašna kalijumom. Kalijum je veoma važan za biljke jer učestvuje u prenosu hranjivih supstanci unutar biljke. Kada nema kalijuma, povrće postaje oseljivije na problematične faktore kao što su mraz, suša, bolesti i štetočine.

Treba koristiti isključivo donji sloj pepela koji se zadržava na tlu, a ne fine čestice koje se zadržavaju u vazduhu. Pepeo treba dodavati veoma retko u tlo, i to samo u malim količinama.

Najkvalitetniji pepeo se dobija od suncokreta, heljde, listopadnog drveća i četinara.

Organsko đubrivo za cveće i voće

Pepeo kao organsko đubrivo se posebno koristi u gajenju mekog voća i lisnatog povrća. Sadrži sve hranljive materije osim azota. Najviše koristi od korišćenja pepela imaju određene biljke iz porodice trava – a naročito žitarice (pšenica, kukuruz i alfa-alfa). Ustanovljeno je da ove biljke daju bolje prinose uz primenu malih količina pepela od drveta. Đubrenje pepelom je najbolje sprovoditi u jesen.

Kako se u pepelu nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kalcijuma (kreča) i kalijuma – ovo je odlično organsko đubrivo za cveće i voće. Kalcijum je bitan jer pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, dok kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija ka plodovima i drugim organima biljke. Upotrebom pepela se postiže rastresitost tla. On takođe povećava propusnost vode, pa se njegovom upotrebom izbegava prevlaživanje, a povećava se količina vazduha u zemljištu. Pepeo utiče pozitivno na prinos koštičavog voća. Takođe je odlično đubrivo i za uzgoj cveća.

Pepeo za zaštitu od štetočina

Pepeo od drveta se koristi protiv puževa, lukove muve i drugih štetočina u bašti – ali se može dodavati i kompostu ili služi za obogaćivanje tla. Pepeo se koristi i za zaštitu biljaka od bolesti i štetočina. Potrebno je samo da pospete pepeo oko biljke koju želite da zaštitite, te ćete na taj način onemogućiti prilaz organizmima koji prilaze po zemlji. N ataj način mravi odustaju od jagoda, puževi golaći od lisnatog povrća itd. Međutim, vodite računa da se pepeo ne navlaži, jer tako gubi svoja repelentna svojstva.

Krompir se može zaprašivati suvim pepelom do pojave cvetova kako bi se odbila krompirova zlatica.

Pepeo kao đubrivo sprečava nastanak gljivica i truleži.

Kako bi se odbili kukci koji se hrane lišćem, učinite sledeće: 1/3 posude napunite pepelom, pa zalijte vrelom vodom do vrha, neka ovo odstoji 48 sati, te na kraju procedite. Prskanje vodenim rastvorom pepela primenjujte 2-3 puta u razmaku od 8-10 dana.

Pisali smo i o tome kako se kopriva koristi kao organsko đubrivo