Glog drvo je tvrdo i žilavo i može da raste od 5-15 m visoko. Najčešća sorta gloga nosi naziv Crataegus rhipidophilla. Glog plod je zapravo mala bobica, koja je karakterističnog oporog ukusa, crvene do ružičaste boje – a zovemo je gloginje. Glog drvo je inače nativno samo na severnoj zemljinoj hemisferi.
Kada je u pitanju glog drvo, postoji beli glog (Crataegus monogyna), crveni glog (Crataegus laevigata) i crni glog (Crataegus douglasii). U pitanju su listopadni žbunovi.
Glog plod treba brati nakon sazrevanja, pa ga osušiti prvo u hladu, gde uvene, a zatim ga dosušite na toploj peći. Gloginje nam služe da napravimo veliki broj pripravaka, od džemova, soka, pekmeza, sirupa do čaja. Kapi od gloga i čaj imaju lekovita svojstva.
Glog plod je naročito dobar za digestivno i kardiovaskularno zdravlje.
Saveti za uzgoj gloga
Uzgoj gloga je prilično jednostavan. Glog se često gaji kao ukrasna živa ograda, a može trajati od 50 do 100 godina. Može da se gaji i kao žbun, drvo ili kao bonsai. Plodovi gloga sazrevaju u septembru i oktobru. Razmnožava se semenom, korenovim reznicama i kalemljenjem. Glog treba gajiti na dobro osunčanim mestima, gde je zemljište dobro drenirano i plodno. Sadnja gloga se sprovodi u jesen ili proleće, uz korišćenje sadnica starih 2 godine. Prilikom sadnje treba dodati kreč u sadnu rupu, ali tako da ne dođe u direktan kontakt sa korenom biljke. Na dnu rupe treba staviti drenažni sloj od 15 cm, kao što je šljunak. Nakon sadnje gloga sledi zalivanje.
Za živu ogradu treba iskopati rov širine 40-50cm i dubine 50-70 cm, a glog treba saditi na udaljenosti od 30 cm u ‘’cik-cak’’ formi.
Što se tiče nege, treba redovno uklanjati suve, polomljenje grane. Orezivanje treba sprovoditi u proleće. Oko gloga okopati do dubine 11-15 cm i eliminisati sav korov. Tokom suše obavezno zalivanje.
Glog kao lek za srce
Čaj od gloga za srce deluje kao prirodni lek. Može poslužiti kao srčani tonik, jer poboljšava kardiovaskularnu funkciju. Takođe povećava priliv krvi i kiseonika u srce, te poboljšava cirkulaciju krvi u telu. Na taj način, čaj od gloga pomaže ljudima da se oporave brže od srčanog udara i drugih bolesti vezanih za srce. Dokazano je i da čaj od gloga snižava visok krvni pritisak, kao i visok holesterol. Delotvoran je za koronarne bolesti srca i poboljšava cirkulaciju u ekstremitetima. Ovaj čaj jača i čisti arterije, čime pospešuje cirkulaciju.
Kako se pravi čaj od gloga priprema
Preko 1 kašičice cvetova ili listova gloga (ili njihove mešavine) treba sipati 250 ml ključale vode. Nakon što čaj odstoji 10 minuta, procedite ga i pijte po 1 šolju čaja svakog jutra i večeri, nekoliko meseci. Bobice gloga se takođe koriste za pripremu čaja, ali prvo moraju da se potope na oko 12 sati. Jednu supenu kašiku osušenih glogovih bobica stavite u odgovarajući sud za kuvanje, zatim sipajte 2 šolje vode preko njih. Kuvajte gloginje na umerenoj temperaturi dok voda ne proključa, zatim smanjite temperaturu i kuvajte čaj od gloga još nekih 15-ak minuta, te ga procedite i pijte po 1 šolju 2-3 puta na dan. Čaj od gloga se ne sme koristiti istovremeno sa lekovima za snižavanje pritiska!
Kapi od gloga
Glogove kapi se takođe koriste u alternativnoj medicini. Pripremaju se na sledeći način: prelijte 20 g usitnjenih listova i cvetova gloga sa 200 ml 70% alkohola. Ovu mešavinu s vremena na vreme treba promešati. Procedite i profiltrirajte nakon 3 sedmice. Kapi od gloga treba piti na sledeći način: 20 kapi dnevno sa malo tečnosti. Glogove kapi deluju preventivno, ali i kao pomoćna terapija kod bolesti kardiovaskularnog i nervnog sistema.