Saveti za uzgoj kivija

Kivi je južno voće i voli mediteransku klimu, ali ipak mnogi su se svojim očima uverili, da može ne samo da uspeva, nego i da daje plodove kod nas. Ne uzgaja se baš masovno, ali ima ljudi koji imaju kivi u svojoj bašti ili okućnici. Postoje sorte kivija koje su prilagođene ovim našim uslovima i sasvim dobro podnose niske temperature zimi, tako da mogu i da se nabave sadnice kivija.

Šta treba znati ako želite imati kivi

Kad su u pitanju uzgojni oblici, treba reći da kivi voće raste slično kao vinova loza, pa će za uspešan uzgoj trebati špaliri ili pergola. Kivi je dvodoma biljka. Potrebno je imati više od jedne biljke, da bi bilo plodova, jer postoje muške (koje zovemo oprašivači) i ženske biljke. Kivi se orezuje tokom zime, slično kao vinova loza. Kivi je dosta otporan na bolesti i štetočine, tako da se može uzgajati bez prskanja. Kivi zahteva dovoljno vode i ne podnosi sušu. Prihranjuje se po potrebi zalivanjem ili folijarnom prihranom. Tokom prve godineili prvih par godina pošto se posade sadnice kivija, potrebno ih je zaštititi od mraza. Koristite foliju, agrotekstil, trskom ili kukuruzovinom. Kasnije kad biljke ojačaju postaju otpornije.

Ženske sorte kivija

Vodeća ženska sorta kivija je Hejvord. Može se nabaviti i kod nas. Stvorena je na Novom Zelandu daleke 1920. godine. Biljka rađa od 4 godine. Stablo je srednje bujno, list je okrugao, a cvetovi prljavo beli. Cveta krajem maja. Plod sazreva u novembru. Plantažno se gaji u Crnoj Gori, a kod nas sporadično. Plodovi su jajasti, krupni i ujednačeni. Dobar oprašivač za Hejvord je sorta Tomuri.
Ostale ženske sorte kivija koje treba pomenuti su Bruno, Monti, Ebot i Elison. Još neke perspektivne sorte su Elmvud, Top star, Elizabet, Katiuscia

Muške sorte kivija

Kao što smo već naglasili, kivi je dvodoma biljka, tako da se preporučuje da na svakih 8 ženskih biljaka ide oprašivač, odnosno jedna muška biljka. Najpoznatije muške sorte kivija su Tomuri i Matua, poreklom sa Novog Zelanda.