Srbija je poznata u svetu po proizvodnji šljive. Već mnogo godina unazad je jedna od vodećih zemalja po kvantitetu i kvalitetu, kad je reč o šljivama. Dobar deo tog prinosa se prerađuje i dobijaju se cenjeni proizvodi. Jedan od čuvenih je rakija od šljiva, popularna šljivovica. Uvek ima zainteresovanih za podizanje zasada šljive i proizvodnju rakije, ali naravno treba znati koja je najbolja šljiva za rakiju, jer nisu sve sorte podjednako dobre. Prema nameni ove sorte možemo podeliti na stone sorte, sorte šljive za rakiju i višenamenske sorte.
Koja je najbolja sorta šljive za rakiju
Prema mišljenju mnogih stručnjaka dve najbolje sorte šljiva za rakiju su Požegača i Crvena ranka. Naravno ima još sorti koje su dobre za šljivovicu, ali ove dve izdvajamo. Malo je čudno da je Požegača sorta na izdisaju, odnosno sve se ređe uzgaja, a tako je poželjna njena rakija. Zašto je to tako, saznaćemo u nastavku ovog teksta.
Požegača
Požegača je odlična sorta za rakiju, tako da od nje možemo dobiti kvalitetnu šljivovicu. To će dakako zavisiti i od tehnologije proizvodnje, zato obratite pažnju i na to kako se peče rakija. Požegača je još poznata i pod nazivom Madžarka. Počinje rađati od 4 godine, a onda rađa obilno i redovno uz primenu agrotehničkih mera. To je samooplodna sorta, koja cveta sredinom aprila meseca, a zrela je početkom septembra. Tada spolja postaje modro plave boje, a iznutra je boja mesa žuta ili zelenkasta. Plodovi šljive su sitni i izduženi. Šljive treba brati onda kada meso ploda koje se nalazi oko same koštice šljive, počne da poprima tamniju boju. To je znak pune tehnološke zrelosti. Ova sorta je solidno otporna na mraz, ali problem je što je osetljiva na bolesti. Kad kažemo bolesti, konkretan problem je virus šarke. Ovaj virus je naprosto desetkovao proizvodnju i učinio da se broj stabala šljive Požegače intenzivno smanjivao iz godine u godinu. Naučnici nisu uspeli da reše ovaj problem, iako je bilo pokušaja. Zbog svega toga, možemo reći da je danas Požegača retka, što je prava šteta. Izgleda da je to sorta koja polako nestaje.
Crvena ranka
U odlične rakijske sorte šljiva ubraja se i Crvena ranka, koja je još poznata pod nazivima Šumadinka, Darosavka, Ranovača, Crvenjača. Sazreva početkom avgusta. Plodovi su plavocrvene boje, sitni, ali aromatični i sočni. Potrebne su joj sorte oprašivači, tako da se ne podiže jednosortni zasad. Oprašivači su trnovača, crnošljiva, metlaš. Crvena ranka se razmnožava izdancima. Isto je osetljiva na virus šarke, ali je njena prednost u odnosu na Požegaču što ranije sazreva. Zbog toga šljive Crevene ranke manje opadaju i nemaju deformiteta, kao kod Požegače čija su stabla zaražena šarkom. Imajući u vidu i sve ovo, mnogi kažu da Crvena ranka najbolja sorta šljive za rakiju. Tako da je u poslednje vreme povećano interesovanje za uzgoj ove autohtone sorte.
Čačanska rodna šljiva
Čačanska rodna je nastala u Institutu za voćarstvo u Čačku. Dobila se ukrštanjem sorti Stenlej i Požegača. I plod Čačanske rodne je veličine između dve pomenute sorte. Jajast je, plav, a mezokarp je žut, sočan i aromatičan. Samooplodna je. Najzastupljenija je u zasadima šljiva. Krčenje zasada Požegače zbog bolesti i smanjenje površina pod istom, doprinelo je da se ova sorta masovno proširi. Na taj način je Čačanska rodna postala naslednica Požegače. Nasledila je pozitivne i negativne osobine ’’roditelja’’. Svakako najveća mana je osetljivost na šarku, mada se plodovi ne deformišu kao kod Požegače. Otpornija je prema bolesti monilija šljive, o odnosu na sortu Stenlej. Sazreva krajem avgusta. Veoma je rodna sorta što stoji i u nazivu. Koriste se ove šljive za rakiju, ali i druge namene.
Čačanska najbolja
Nastala je ukrštanjem sorti Vangenhajmova i Požegača. Stablo je bujno, a krošnja piramidalna. Potencijal rodnosti velik. Rađa redovno i dobro, kada su primenjene agrotehničke mere i povoljni vremenski uslovi. Sazreva krajem avgusta. Ima toleranciju prema šarki. Plod je cilindričan i prilično krupan. Koristi se za proizvodnju rakije, kao i za ostale namene.