Drvo breza upotreba – čaj šećer i sok od breze

Breza drvo je listopadno stablo, prepoznatljivo po beloj kori, ali i izvanrednim lekovitim svojstvima. List breze se koristi za pravljenje čaja. Sok iz drveta breze je jako cenjen kao lek. A brezin šećer ksilitol je dobra i zdravija zamena za kristal šećer. Kad je reč o dejstvu najpoznatija je breza za bubrege kao lek i za kosu.

Stanište

Breza je rasprostranjena u Evropi i delovima Azije. Drvo breza raste kao pojedinačno stablo, a često i u grupama. Raste do nadmorske visine od 1900 m. Preferira sveže zemljište blago kisele reakcije.

Karakteristike

Bela breza latinskog naziva Betula pendula, može da poraste 30 m u visinu. Mlada debla su tanka i vitka, a visoka višegodišnja stabla mogu imati prečnik debla od 50 cm. Na mladim granama kora je bela, meka i tanka i može da se ljušti u horizontalnim trakama. Starenjem kora postaje čvrsta i debela, te hrapavija, a uz zemlju stablo je i tamnije. Listovi su naizmenični, nazubljeni poobodima, a na vrhu šiljati. Cvetovi su muški i ženski u resama. Plod je mali orah sa jednim semenom. Za breze razmnožavanje je semenom i vegetativno.

Sadnja i uzgoj breze

Kad je u pitanju bela breza sadnice se mogu kupiti u rasadnicima. Visina sadnica se je 2-3 m. Za sadnice breze cena je oko 1200 dinara. Sadnja breze se obavlja u jesen ili rano proleće. Postupak sadnje je sličan ili identičan kao kad sadite druge sadnice drveća ili voća. Tokom prve godine po sadnji breza zahteva negu u smislu da se zaliva, đubri i okopava. Kada se primi i dobro ukoreni, posle oko nje više nema nekog posla, a svojim izgledom pleni. Breza drvo može da izraste u impozantno stablo. Sasvim joj odgovaraju naši klimatski uslovi. Kao što ćete videti uzgoj breze nije samo za ukras, nego od nje može biti i koristi.

Upotreba breze

Breza je dopadljivo ukrasno drvo bele kore i lepih listića, koje mnogi žele imati na svom imanju. Sade se rado u parkovima, a i duž puteva u drvoredima. Još ako su sadnice breze gusto posađene u grupi, to deluje onako baš impozantno kad porastu stabla. Ali drvo breze ima i lekovita svojstva koja nisu svima poznata. Mnogi delovi breze su upotrebljivi i jestivi.
Koriste se lisni pupoljci i mladi listovi breze. Oni se beru u rano proleće, odmah po obrazovanju. Sledi sušenje i kasnije mlevenje, te se dobija prah, koji se upotrebljava kao dodatak ishrani. Od listova breze se prave preparati za negu kose.
Brezine rese, semenke i unutrašnji deo kore su isto jestivi. Suše se, zatim se melju, tako da dobijamo brašno od breze od koga se pravi hleb.
Kora sa mladih grana breze uzima se u proleće i suši. Tu se nalazi salicilna kiselina, glavna sirovina za proizvodnju aspirina, kao i kod vrbe. Tako se i ova suva kora može upotrebiti za ublažavanje blova i snižavanje temperature.
Ali danas se od breze najviše koriste listovi za čaj od breze, pa i šećer od breze ksilitol, a ko zna i ima odakle crpi i sok iz breze direktno iz drveta.
Drvo breze je svetlosmeđe boje i nije naročitog kvaliteta. Ponegde se breza za ogrev koristi. Pogodno je za obradu, pa se koristi i u industriji nameštaja. Od grančica breze prave se metle za domaćinstva.

Čaj od lista breze

Listovi breze su jak diuretik. Podsticaj su izmokravanju, a i dezinfikuju mokraćne puteve, pa ih tako čiste od bakterija. Listovi breze pomažu kod bolesti bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Preporučuju se kod kamena i peska u bubregu i kod urinarnih infekcija ešerihijom koli i drugim bakterijama. Deluju slično kao kukuruzna svila, rastavić i čaj od peršuna. U lečenju se mogu i kombinovati sa ovim čajevima.
List breze se može koristiti svež ili sušen. Svež se može koristiti dok ga ima, a kasnije koristite po potrebi suve listove breze za čaj. Čaj od breze je poznat i kao čaj za bubrege. Pravimo ga tako što jednu supenu kašiku herbe od listova breze, prelijemo sa 2 dl vrele vode koja je proključala. Ostaviti poklopljeno oko 30 minuta, pa onda procediti i piti gutljaj po gutljaj. Tako se uzima do 3 šolje čaja od breze na dan i to pre obroka. Čaj se pije nezaslađen i jeste malo opor, ali lekovit.

Sok od breze iz drveta

Sok od breze se ne pravi kao ostali sokovi od plodova, nego se uzima direktvo iz drveta. Zapravo to je tečnost koja se nalazi u drvetu breze, a bogata je mineralima i vitaminima. Sok iz drveta breze je jestiv, odnosno pitak, a može se nanositi i spolja, tako što se kvasi koža ili umiva lice. Sok od breze je bogat gvožđem, kalijumom, kalcijumom i drugim vrednim sastojcima. Brezov sok krepi i osvežava. Pre svega dobar je lek za bubrege. Čisti ih, ali čisti i krv i jetru. Posebno je dobar za rekovalescenete, decu i sportiste, ali i za sve ostale ljude. Vraća izgubljenu energiju. Što se tiče doziranja sok od breze se pije po dve čaše na dan za odrasle i jedna čaša dnevno za decu. Čuva se u frižideru do nedelju dana.
A sad kako i kada se uzima sok iz breze? Ovi sokovi u drvetu kreću već krajem zime, a najkasnije u rano proleće. Soka ima najviše pred samo listanje i tada ga i treba uzimati. Breze od kojih uzimamo sok treba da budu starije i jake. Sok iz drveta se uzima tako što se deblo izbuši koso na visini od 0,5 m i u rupu ubacimo cevčicu ili slamčicu, koja odgovara promeru bušotine. Ispod namestimo balon za vodu i tu će sok da kapa. Ovo se uradi ujutro, a kasnije se dođe po sok. Ali ne treba preterivati, jer drvo treba da nam posuži i dogodine. Tako se po jednom stablu uzima maksimalono 3 do 4 l soka. Na kraju rupa treba da se zapuši voskom ili drvenim klinom.

Brezin šećer ksilitol

Ksilitol se nalazi u nekom voću i povrću, ali se za industrijsku proizvodnju uglavnom dobija iz drveta breze, tako da se može naći u prodaji i pod nazivom šećer od breze. Ksilitol je zdrava zamena za šećer, jer je glikemijski indeks 7. Ima gotovo zanemarljiv uticaj na šećer u krvi. Tako da ga predstavljaju, kao bezbedan šećer za dijabetičare. Sadrži duplo manje kalorija od običnog šećera. Ovaj šećer za zube, ne da nije loš, nego je čak i koristan. Istina nekim osobama ne odgovara, jer ima blago laksativan efekat. Može se kupiti u biošopovima, ali dosta je skuplji od običnog šećera.