Zaštita kajsije i šljive od monilije

Monilija je gljivično oboljenje voćaka, koje može da se javi u dva oblika: cvetna monilija (Monilia laxa) i monilija ploda (Monilia fructigena). Monilia laxa prevashodno napada koštunjičavo voće: trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve. Monilia fructigena  napada jabuku i krušku, a takođe i navedene koštunjičave voćke.
Uzgajivači kajsije i šljive znaju da su monilija kajsije i monilija šljive potencijalno opasna oboljenja koja mogu uništiti sav rod, te je neophodno poznavanje simptoma ove bolesti i sprovođenje adekvatnog programa zaštite.
Kada su u pitanju zaštita kajsije od monilije i zaštita šljive od monilije, najpre treba sprovesti preventivne mere zaštite, orezivanje, uklanjanje mumija sa drveta i naravno – obavezno je prskanje voća protiv monilije. U slučaju Monilia fructigena (trulež ploda) suzbijanje je indirektno, tj. rešavanjem određenih bolesti i štetočina voćaka vrši se indirektna borba protiv monilije. Svi ovi koraci sprovedeni u pravo vreme, sa adekvatnim preparatima u adekvatnoj dozi ujedno predstavljaju i najbolje sredstvo protiv monilije    

Monilija može da se razvije na svim vrstama koštunjičavog voća, gde dolazi u dva različita oblika:

  • Monilia laxa (sušenje mladice sa cvetovima) ili cvetna monilija
  • Monilia fructigena (trulež plodova) ili monilija ploda

Kod voćaka kao što su jabuka i kruška, monilija se javlja prevashodno kao uzročnik truleži ploda.

Monilia laxa najviše napada koštunjičavo voće kao što su: trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve. Monilia fructigena najviše napada jabuku i krušku, a takođe i prethodno navedene koštunjičave voćke.

Monilia laxa (cvetna monilija) – simptomi:

Sušenje mladica se vidi u cvetanju i odmah iza cvetanja. Mladica procvetaju, ali tada veći ili manji broj cvetova počinje naglo da smeđi, suši se i propada – te se i mladica osuši. Nema roda.

Monilia fructigena (trulež ploda ili monilija ploda) – simptomi:

Simptomi monilije u ovom slučaju su slični kao kod truleži plodova jabuke i kruške: plod najpre dobije smeđu pegu koja se naglo počne širiti, meso posmeđi, istruli i za čas je zahvaćen čitav plod. Na površini ploda se razvijaju sivi (Monilia laxa) ili žućkasti (Monilia fructigena) jastučići, ponekad u koncentričnim krugovima, a često ipak nepravilno raspoređeni. Ukoliko se dva ploda dodiruju, trulež onda prelazi iz jednog u drugi.

Kod Monilia laxa, zaštita se obavlja na sledeći način:

Prvi deo zaštite se odnosi samo na preventivne mere suzbijanja – neophodno je odstraniti sve suve i polusuve grančice sa voćaka, čak i grane. Potrebno je odstraniti i do 20 cm ispod suvog dela, budući da ova gljiva ide veoma duboko u drvo. Takođe treba sprovesti orezivanje u vegetaciji ovih voćaka. Pored toga, moraju se skinuti i spaliti ili zakopati sve mumije ostale na drvetu. Pored toga, ispod voćaka je poželjno očistiti teren od mogućih ostataka voćaka.

Prskanje voća protiv monilije

Kod Monilia laxa, od sredstava za zaštitu bilja mogu da se primenjuju sledeći preparati:

  • Prvi oblik zaštite: prskanje sa preparatima na bazi bakra u vreme bubrenja pupova (NORDOX, CUPERBLAU, CHAMPION, CAFFARO). Ovo prskanje se klasično obavlja za sve voćne vrste. Međutim, nije dovoljno za moniliju.
  • Naredno prskanje se sprovodi sa organskim fungicidima uoči cvetanja (peteljka cveta dužine 1 cm): DITHANE, CAPTAN, MERPAN, STOPER, STAR, POLYRAM.
  • Treće i najvažnije prskanje se obavlja u punom cvetanju, takođe sa organskim fungicidima: BAYCOR, RONILAN DF, KONKER, MYTHOS, TELDOR, KIDAN, SIGNUM, CEZAR, BOTRIL, FOLICUR, FOLICUR MULTI, IKAR, REKTOR, SUMILEX, TOSKA, CHORUS.

Kod Monilia fructigena, zaštita se obavlja na sledeći način:

Suzbijanje je indirektno, u smislu da se moraju ukloniti svi faktori koji dovode do rana na plodovima.  Dakle, rešavanjem određenih bolesti i štetočina voćaka vi se indirektno borite protiv monilije. U pomenute bolesti spadaju: šupljikavost (Stigmina carpophila), onda štetočine kao što su trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), breskvin moljac (Anarsia lineatella), breskvin smotavac (Cydia molesta), šljivini smotavci (Cydia funebrana i Cydia prunivorana) – potrebno je ukloniti gnezda osa i stršljena u blizini i drugo.

Ne zaboravite uklanjanje mumificiranih plodova sa stabala, kao i redovno održavanje krošnje orezivanjem svake godine.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

error: Content is protected !!