Kako posaditi limun u saksiji

Uzgoj limuna u saksiji je veoma jednostavan. Sadnja limuna se uspešno može obaviti uz pomoć njegovih semenki. Kada biljka malo ojača posle nekoliko meseci, onda možete obaviti presađivanje limuna u neku veću posudu. Drvo limuna (njegovo stablo) može da naraste i do 5 m u visinu, a kruna 2-3 m. Obično počinje da rađa između 3. i 5. godine.

Uzgoj limuna u saksiji

Objasnićemo kako posaditi limun. Prvo treba da izdvojite određenu količinu semenki iz ploda limuna i sačuvajte ih u jednoj manjoj posudi. Zatim potopite semenke limuna u vodu i neka stoje natopljene oko 2-3 sata. Polako iz izvadite iz vode i stavite na papirni ubrus da se osuše, te pažljivo uklonite spoljašnji, tvrdi deo semenke. Ovako očišćenu semenku opet vratite u vodu kako bi bila spremna za predstojeću sadnju. Pripremite saksiju sa zemljom. Zatim polako uzimajte semenke limuna i slažite ih na zemlju, koju ćete pokvasiti kako bi semenka lakša izrasla. Na kraju prekrijte semenke sa kamenčićima i ostavite saksiju na toplom i sunčanom mestu. Kada biljčice isklijaju, redovno polivajte limun u saksiji i trudite se da ga zadržite na sunčanom i toplom mestu. Limunu treba oko 15-30 dana da iznikne. Ukoliko naraste više biljaka, presadite ih u više saksija.

Limun se ne bi trebalo zalivati hladnom vodom, najbolje je koristiti kišnicu. Zemljište za gajenje limuna treba da bude mešavina šumske zemlje i humusa (ili pak čiste baštenske zemlje), sitnog peska (ili rečnog mulja) i stajskog đubriva. Đubrenje limuna se može obavljati organskim i veštačkim đubrivom.
Leti se limun u saksiji drži napolju, a zimi ga treba uneti u zatvoren osvetljen prostor, jer ne podnosi niske temperature.

Orezivanje limuna:

Orezivanje limuna je veoma važno, budući da otvara centar drveta i tako olakšava sam pristup biljci kada je prskate, a naravno i da stvara veliku rodnu površinu. Orezivanjem limuna se stvaraju jaki ogranci koji mogu uspešno da podrže plodove. Orezivanje limuna treba obaviti tokom perioda mirovanja biljke, što je npr. u hladnijim klimatskim uslovima period kada biljka pokazuje manju aktivnost neposredno pred brz prolećni rast. Orezivanje se može obaviti i odmah kada se pojavi novi izdanak u proleće. Najpre uklonite sve plodove sa drveta, te orežite bilo koje grane koje su oštećene ili bolesne potpuno do osnove. Ne zaboravite da uklonite i izdanke koji rastu iz podloge. Na kraju dobijate drvo limuna koje je veće na dnu nego na vrhu. Ukoliko drvo limuna poseduje više grana na jednoj strani, onda uklonite neke od njih na toj strani gde ih ima više, a takođe uklonite i niže grane na stablu. Morate da izaberete 2 ili 3 grane koje će biti osnovne grane koje će nositi plodove. Potrebno je zaseći centralnu stabljiku i odseći vrhove glavnih grana. U narednih nekoliko vegetacionih sezona se treba baviti glavnim granama koje ste izabrali, te ih smanjiti po potrebi, uz dozvoljavanje da iz njih rastu sekundarne grane.

Kako se kalemi limun

Drvo limuna dobijeno iz semenke posle godinu dana treba kalemiti, ukoliko želite da dobijete plodove ovog citrusnog voća. Savetuje se da se taj posao ipak prepusti stručnjacima. Limun obično nakon godinu ili dve od sadnje naraste i do pola metra, pa kako bi dobio pravi plod – treba ga kalemiti. Morate prvo nabaviti dobru reznicu, koju zatim treba da ubodete u treset i stavite na prozor, te je prekrijte najlonom i svakog dana otkrijte po 5 minuta i dodajte vlažnost po potrebi. Nakon 6 nedelja vaš limun će početi da raste. Otklonite najlon potpuno i uživajte u svom limunu narednih 5-10 godina, budući da toliko iznosi njegov životni vek.

Univerzalna podloga za kalemljenje limuna, kao i svih drugih citrusa, jeste PONCIRUS (polulistopadni žbun ili drvo, otporan na hladnoću do -20 C)

Bolesti limuna

Bolesti limuna mogu biti parazitske (kada su uzročnici gljivice, bakterije, virusi i dr.) i neparazitske (koje se javljaju zbog klimatskih faktora ili usled nedostatka određenog hraniva u zemljištu).

List limuna je odličan pokazatelj da li ova biljka boluje, od čega boluje ili koji joj hranljivi element treba.

Kada listovi limuna otpadaju, treba opipati zemlju i zaključiti da li biljku treba prosušiti ili zaliti.

Ukoliko biljka raste tanko, treba je premestiti na hladnije i provetrenije mesto.

Kada rast limuna prestaje, a listovi opadaju – biljku treba premestiti na toplije mesto.

Ukoliko se listovi limuna uvijaju i postaju braon boje na vrhovima – biljku treba premestiti na zaštićenije mesto od promaje.

Ukoliko su listovi limuna beli – biljku treba prihraniti.

Ukoliko se pojave bele vunaste naslage na listovima, treba ih ukloniti vatom nakvašenom metil alkoholom ili isprati biljku sistemičnim insekticidom.

Ukoliko se pojave smeđi štitasti insekti sa donje strane listova, potrebno ih je ukloniti jednog po jednog komadićem vate natopljene metil alakoholom.

Kada su listovi limuna pegavo-žuti (to su lisne buve) – prskati ih sistemičnim insekticidom.

Kada su listovi žuti, a kad se biljka dotakne izleću bele mušice – onda treba prskati insekticidom na bazi remetrina.

Kada su listovi limuna prekriveni čađavom plesni, ovu plesan treba obrisati vlažnom krpom, i poprskati fungicidom.