Velebilje biljka (Atropa belladonna) – prepoznavanje, upotreba, uzgoj

Velebilje je lekovita, ali i otrovna biljka, latinskog naziva Atropa belladonna. Pripada familiji Solanaceae. Kao droga upotrebljava se koren Belladonnae radix et folium. Nalazimo je u prirodi, a može uspešno da se uzgaja. Ovo je izuzetno otrovna biljka, oprez u radu s njom. Ne sme se sakuplati ukoliko imate rane na rukama, jer se otrov lako prenosi.

Kako je prepoznati?

U prirodi se može naći i kao samonikla i kao gajena biljka. Samoniklo raste u brdsko-planinskim predelima, u bukovim šumama, do 1500 m nadmorske visine. To je višegodišnja zeljasta biljka, krupna, razgranata, koja raste do 2m visine. Ima jak rizom iz koga izbija krupan i razgranat koren. Stablo se račvasto grana. Lišće je duguljasto, jajoliko i naspramno. Lice liske je golo, a naličje slabo maljavo. Za ovu biljku je karakteristična anomalija (anizofilija) koja se ogleda u tome da se u pršljenu formiraju dva lista od kojih je jedan krupniji a drugi sitniji. U pazuhu listova se nalaze krupni smeđe-ljubičasti cvetovi, jako dekorativni. Plod je sočna bobica, koja kad sazri ima tamno-ljubičastu boju. U bobici ima puno semenki.
Cveta od juna do prvih mrazeva ( celo leto).

Šta se kod velebilja koristi kao droga?

Koren (radix) – koren se vadi u jesen, sadrži najviše alkaloida.Pupoljci se vraćaju u zemlju. Posle vađenja koren se dobro opere,odstrane se truli delovi, zatim se raseče na 2-4 dela, radi lakšeg sušenja.. Suši se na suncu ili u sušnicama na 50 C. Suv koren se krto lomi, ne sme da je žilav. Koren je spolja sivkast, uzdužno naboran, hrapav, a iznutra je svetliji, ima ravan prelom na prelomu praši od prisustva skroba.Bez mirisa je, nagorkog i naljutog ukusa. Od 3 kg sirovog korena, pravilnim sušenjem dobija se 1kg suvog korena. Koren u sebi sadrži 0,45 % alkaloida i to: hiosciamin, atropin i skopolamin. Droga se koristi kao sredstvo za izradu preparata u farmaciji. npr: – hiosciamin inhibira znojne i pljuvačne žlezde, želudačni sok, proširuje bronhije – skopolamin je efikasan protiv morske bolesti – atropin se koristi protiv trovanja gljivom muharom, protiv astmatične cigarete, protiv bojnih otrova ( atropin sireta)

List (folium) – se sakuplja pre ili u toku cvetanja. List se suši direktno na suncu ili u sušarama na 60 C, zatim se secka i kao takav se stavlja u promet. List je pod prstima hartijast, lako lomljiv.Slabo opojnog je mirisa, bljutavog ukusa, nagorak i naljut. Od 7 kg sirovog lišća dobije se 1 kg suvog lišća, pravilnim sušenjem. List sadrži 0,3 % alkaloida. List se čuva u dobro zatvorenim posudama, zaštićen od svetlosti.

Kako se gaji?

Plodored – gaji se obavezno u plodoredu
Zemljište – gaji se na svim tipovima zemljišta, ali najbolje rezultate daje na plodnijim rastresitim zemljištima bogatim humusom, ne podnosi zbijena, kisela i teška zemljišta
Predusev – dobri su joj predusevi đubrene okopavine i mahunarke
Obrada zemljišta – pod oranje uneti 30 t/ha stajnjaka,zatim orati na 40 cm, po oranju rasturiti mineralno đubrivo NPK i to: 120 kg/ha N, 200 kg/ha P i 120 kg/ha K.
Sadnja(setva) – može se razmnožavati i vegetativno (kada se iz rizoma izdvajaju pupoljci) i generativno (direktnom setvom semena ). Vegetativno ( sadnja) se vrši tako što se seče onoliko delova koliko ima pupoljaka. Pupoljci se unose u brazde na dubinu 15-25 cm, razmak između redova 70cm, pa se prekrije slojem zemlje od preko 5cm. Sadnja se obavlja u oktobru mesecu.
Direktna setva semena na njive može se vršiti u jesen (oktobar-novembar) ili u proleće (april). Jesenja setva je bolja i sigurnija. Seje se u redove 60 cm,na 1 cm dubine sa 4-5 kg/ha semena, vrstačnim sejalicama.
Može se proizvesti i putem rasada. Rasad se proizvodi u toplim lejama setvom semena omaške ili u redove ( 15-20 cm). Sa proizvodnjom rasada se počinje krajem februara-početkom marta. Za 1m² leje potrebno je 8 g semena.Posejano seme pokriva se slojem zemlje ili peska u debljini od 1 cm. Temperatura u leji se održava na 20-25 C. Ovako se drži do faze 2-3 stalna lista. Rasad se iznosi sredinom aprila i sadi sa razmakom 60 cm između redova i 40 cm u redu. Dubina sadnje je 10 cm, a preporučena gustina sadnje je 30.000 sadnica /ha. Sadnja je ručna ili mehanizovana.
Mere nege – od mera nege primenjuju se: proređivanje, okopavanje, prihranjivanje, kultiviranje, orezivanje, popunjavanje praznih mesta i plevljenje. Prvo plevljenje useva vrši se po pojavi pokorice i korova. Okopava se i kultivira dok je biljka niska. Prvo okopavanje vršimo zajedno sa proređivanjem biljaka, kada se i prihranjuje sa 30-50 kg/ha N. Drugo prihranjivanje sa istom količinom N, vršimo kada biljke počnu da se granaju. Drugo okopavanje je preporučljivo da se izvede oko tri nedelje nakon prvog okopavanja. Pored N đubriva, poželjno je prve godine uneti u jesen i u proleće do 200 kg/ha NPK, a kasnijih godina se to radi samo u jesen.Orezivanje nadzemnih delova biljke se vrši u jesen.
Žetva – koren se sakuplja u oktobru, vadi se mehaničkim plugovima, pri dubini zaoravanja od 40 cm. Ako smo biljke proizveli putem vegetativnog razmnožavanja, koren vadimo druge i treće godine, a ako smo ih proizveli generativnim putem onda koren vadimo treće i četvrte godine. Lišće se skuplja pre i u toku cvetanja, prve godine u više navrata i to samo 1/3 donjeg lišća. Kasnijih godina se vrši žetva, 2/3 otkosa na 15 cm visine, zatim se list izdvaja i suši.
Ukoliko su sve agrotehničke mere pravilno urađene može dati sledeće prinose: 1500 kg/ha korena i 1500 kg/ha listova.
Pakovanje i čuvanje – list i koren se pakuju i čuvaju u papirnim kesama ili jutenim vrećama.
Rok trajanja ovih droga je do 1 godine.

PSSS/Vladica Gavrilović

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.