Lucerka detelina najznačajnija stočna hrana i lekovita biljka

Detelina lucerka je višegodišnja biljka, koja predstavlja najznačajnije krmno bilje. Latinski naziv je Medicago sativa. U Americi je poznata kao Alfalfa. Koristi se kao stočna hrana u mnogim zemljama širom sveta. Lucerka je ispaša, seno i silaža, zeleno đubrivo i prostirka. Mnogi je zovu lucerka detelina, jer je slična detelini. Uzgajala se za stočnu hranu još u doba starih Grka i Rimljana. Kad govorimo o bližoj istoriji, može se reći da je početkom 21. veka lucerka najtraženija stočna hrana na svetu. Najviše se koristi kao seno, silaža i dehidrirane biljke. Ređe se koristi kao sveža zelena hrana i za ispašu stoke. Za ljudsku ishranu su adekvatne klice od lucerke.

Setva lucerke

Setva lucerke se obavlja u jesen ili proleće. Seje se krajem avgusta, da se biljke zakorene pred predstojeću zimu ili početkom aprila, da stasaju pre visokih letnjih temperatura. Setva lucerke se obavlja ručno ili mašinski. Međuredni razmak je 10-15 cm.

Uzgoj lucerke

Što se tiče uzgoja lucerka zahteva dosta svetlosti. Osetljiva je na manjak vode u prvoj godini, dok se još nije sasvim dobro i duboko razvio korenov sistem. U narednim godinama je otpornija na sušu. Može da se navodnjava. Što se tiče zemljišta, odgovara joj neutralno, peskovito glinasto, černozem i umereno vlažno tlo. Kod mlade lucerke od značaja je suzbijanje korova, da ne bi izvlačio vodu i hranjive materije iz zemlje i postao dominantniji.

Upotreba lucerke

Na prvom mestu to je krmno bilje. U kontinuitetu se može eksploatisati 4 do 5 godina, dajući isto toliko otkosa tokom jedne godine. Ali upotreba, odnosno uloga lucerke nije samo za ishranu stoke. Ona ima značajno mesto u plodoredu. Oranjem parcela pod lucerkom u zemlji ostaju značajne količine organske mase. Kasnije se ona razlaže, pa se njenom mineralizacijom popravljaju karakteristike zemljišta. Lucerka se ponegde koristi i u ishrani i zbog svog proteinskog sastava, smatra se adekvatnom biljkom u ishrani vegeterijanaca. S druge strane to je i lekovita biljka, koja povoljno utiče na čitav niz zdravstvenih tegoba.

Hranjivost lucerke

Lucerka ima izuzetnu hranjivu vrednost, pa se koristi kao hrana za razne vrste domaćih životinja. Šta to izdvaja lucerku? Kao prvo to je visok sadržaj proteina, koji se kreće oko 20%, u zavisnosti od starosti biljke. Ovi proteini lucerke imaju veoma dobar sastav aminokiselina, tako da su slični proteinima animalnog porekla. Bogata je hlorofilom, ksantofilom i karotenom. U lucerki ima vitamina A, B1, B2, B3, D, C i E. Bogata je mineralima, naročito kalcijumom, koji je zapravo vrlo bitan u ishrani stoke. Posebno se to odnosi na životinje od kojih dobijamo mleko. Sadrži i fosfor, kalijum, magnezijum itd. U njoj ima limunske i jabučne kiseline.

Lucerka kao lek

Mlado vršno lišće koristi se za jačanje, protiv reumatizma i skorbuta. Pravi se kao povrće , supa ili sok od mladog lišća. Ipak najviše se u ishrani ljudi koriste klice od lucerke. Povećava izdržljivost, apetit i korisna je za vitalnost. Čaj od lucerke pomaže u lečenju kožnih oboljenja, kod dijabetesa i artritisa. Ova biljka neutrališe kiselinu u želucu, sprečava nadimanje, pa možemo reći da povoljno deluje na organe za varenje. Podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma. Pomaže zgrušavanje krvi i sadrži vitamin K, koji je za to dobar. Sprečava prekomerno krvarenje kod menstruacije. Jača imuni sistem, usporava starenje i sprečava degenerativne procese.

Seme lucerke i klice lucerke

U ishrani ljudi se koriste klice lucerke i seme lucerke. Seme možemo naći u prodaji u radnjama zdrave hrane. Najčešće se seme upotrebljava za dobijanje klica. Seme se natopi vodom oko 6 sati, a potom se ostavi da u adekvatnim uslovima klija. Za nekih 6-7 dana dobijamo klice lucerke. One se mogu dodavati raznim jela, za salate, supe, sendviče i sokove.

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor