Biljka mesožderka muholovka, aldrovanda, rosulja – stanište i uzgoj

Biljke mesožderke su one koje apsorbuju jedan deo ili veći deo hranjivih sastojaka, tako što zarobljavaju i konzumiraju životinje, obično insekte. Samo neke tropske mesožderke hvataju ribice, male sisare ili ptice kolibrije. Stanište u prirodi su im siromašna zemljišta, kisela, sa nedostatkom minerala , posebno azota i fosfora. Na ove nepovoljne uslove su se prilagodile, tako što koriste zamke za hvatanje plena. U svetu postoji oko 600 ovakvih biljaka, koje zarobe plen, ubiju ga i izvlače iz njega hranjive materije. Biljke mesožderke se još nazivaju karnivorne biljke ili insektivorne biljke.

Stanište

Mesožderke žive u barama i močvarama, rečnim i morskim obalama, peščarama, vulkanskom pepelu, krečnjaku, zapravo na zemljištima kojima nedostaju hranjivi sastojci, specijalno fosfati i nitrati. Biljke mesožderke su nastanjene pretežno u tropskom pojasu Južne Amerike, Afrike i Azije. Množda niste znali, ali biljke mesožderke u prirodi, rastu i kod nas.

Podela prema načinu hvatanja insekata

Razlikujemo biljke mesožderke sa aktivnim tipom hvatanja insekata i one sa pasivnim tipom. Aktivni tip hvatanja je onaj koji poseduje neku zamku, koja se pomera. Listovi su tako modifikovani da pokretom uhvate i onesposobe insekte, a kasnije ga razgrade i usvoje, pomoću probavnih enzima. Mesožderke sa pasivnim tipom hvatanja imaju zamku, koja se ne pokreće, već nečim namame insekte, koji dođu i uhvate se. Obično to izgleda kao list, koji je modifikovan u levak, a u njemu su probavni sokovi.

Venerina muholovka

Najpoznatija biljka mesožderka venerina muholovka, ima tu sposobnost da privuče insekta intenzivnom bojom i ukusnim sokom. Svojim hodom, insekti nadražuju dlačice, koje su kao receptori osetljive. Nalaze se baš u sredini poklopaca. Biljka tako dobija signal i brzo zatvara poklopce, tako da insekt biva uhvaćen. Ostaje tako zatvorena nekoliko dana, sve dok biljka pomoću probavnih enzima ne svari svoj plan. Ako joj plen pak pobegne, za nekoliko sati ona će ponovo otvoriti svoje čeljusti.

Uzgoj

Neki ljubitelji biljaka vole da imaju ovakve primerke i uspešno uzgajaju mesožderke. Najpogodnija za uzgoj je upravo Venerina muholovka , čija se cena kreće od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara u zavisnosti od veličine i prodavca. Zovu ih još i žderke, baš zbog njihove proždrljivosti. Jesu nešto komplikovanije za uzgoj nego većina drugih kućnih biljaka, ali za ljubitelje mesožderki to ne predstavlja problem. Venerina muholovka traži dosta sunca i to direktnog, kao i zalivanje kišnicom ili destilovanom vodom. Ne sadi se u klasičnu zemlju za cveće, već specijanu za muholovke, a to je kiseli beli treset. Zimi se drže na hladnom, ali iznad 0, jer su tad u period zimskog mirovanja. Na proleće nanovo kreću sa rastom. Hrane se isključivo insektima, ali najvažnije je da imaju direktno sunce. Zabluda je da ih treba hraniti insektima, to je njihova briga.

Biljke mesožderke u Srbiji

Kad su u pitanju biljke mesožderke u Srbiji rastu Aldrovanda i Vlasinska rosulja. Ali obe ove vrste su retke. Aldrovanda je vodena biljka i raste u barama i močvarama. Ima je u specijalnom rezervatu prirode Zasavica, a ranije je bila prisutna i u Obedskoj bari. Isušivanjem bara i močvara, kao i širenjem nekih drugih vrsta, gube se povoljni uslovi za opstanak ove mesožderke. Biljka mesožderka Aldrovanda hvata sitne vodene bezkičmenjake, na sličan način kao muholovka, koristeći zamke.

Vlasinska rosulja

Rosulja ili Drosera je biljka mesožderka, koja je ugrožena vrsta i pod zaštitom je države. Zovu je i Vlasinska rosulja, zato što na tom području naviše raste. Nekad su čitava polja bila pod rosuljom, ali danas je to retka biljka. Biljka mesožderka Vlasinska rosulja insekte hvata uz pomoć listova, na kojima žlezde luče lepljivu tečnost. Insekt koji dođe, jednostavno se zalepi. Kako rosulja prevari insekte? Gornji delovi listova su prekriveni izraštajima poput dlačica, a one ispuštaju slatku tečnost, koja prosto mami insekte. Ova tečnost liči na kapi rose, pa je biljka tako i dobila ime rosulja. Kada se insekt zalepi, sve ostale dlačice se skupljaju ka njemu, dok ga potpuno ne prekriju. Insekta natapa tečnost, a tako i započinje varenje. Rosulja je višegodišnja zeljasta biljka. Stvara uspravne rozete do 100 cm visine. Interesantna je i po tome što je lekovita biljka. Od 14. veka se koristi kao lek za kašalj, mada su istraživanja utvrdila da je tek delimično delotvorna kod pojedinih oboljenja grla. Rosulja se koristila za suvi kašalj, veliki kašalj, bronhitis i astmu. Drosera Montana i Drosera communis su pokazale najbolje rezultate protiv bakterija. Neka istraživanja su utvrdila da bi rosulja mogla biti efikasna protiv paradentoze i karijesa. Medicinski preparati se prave od korena, cveta i čaure. Nadzemni deo biljke se suši za čaj od rosulje i tinkturu. Rosulje su uglavnom zaštićene biljke širom Evrope i Severne Amerike, pa se u medicinske svrhe koriste kultivnisani brzorastući primerci.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

error: Content is protected !!