Teško je održati zdrav paradajz u plasteniku i na otvorenom od maja do septembra. Bolesti paradajza mogu naneti veliku štetu, tako da je neophodna zaštita paradajza prskanjem. Paradajz voli sunce i toplotu, pa da česte promene temperature, vlažnosti i smenjivanje sunca i kiše ne pogoduju uzgoju paradajza.
Plamenjača paradajza
Izazivač plamenjače je gljiva Phytophthora infestans, koja pravi veliku štetu u proizvodnji paradajza. Kada su povoljni uslovi, ova gljiva se brzo razvija i prenamnožava, te tako uništava najveći deo lisne mase paradajza. Prohladno i vlažno vreme pogoduju razvoju plamenjače paradajza. Jasno je da usled toga propada kvalitet biljaka i da su samim tim prinosi niski. Simptomi plamenjače kod paradajza se razvijaju na svim nadzemnim organima biljke. To su pre svega svetlozelene i vodenaste pege na listu, a ubrzo bude i čitav list zahvaćen nekrozom. Za maksimalno 2 nedelje se dešava totalna defolijacija i propadanje lista. Prve infekcije se javljaju na donjim listovima, pa se zatim plamenjača vrlo brzo širi i na ostale delove biljke. U cilju delovanja protiv plamenjače, savetuje se uzgoj manje osetljivih sorti (hibrida), ali i redovne mere hemijske zaštite. Zaštita paradajza od plamenjače se sprovodi sledećim preparatima: Bakrocid-50, Antrakol, Cineb S-65, Dithane M-45, Ridomil MZ, Equation Pro, Tattoo i dr.
Siva pegavost
Izazivač sive pegavosti je Septoria lycopersici. Ova bolest paradajza se ispoljava u vidu brojnih sitnih, okruglastih pega na površini lista, pri čemu su one u središtu sive, a po ivici zagasito-mrke. U sredini pege se mogu videti crne tačke. Kada su u pitanju bolesti paradajza uvrnuti listovi se javljaju u slučaju sive pegavosti. Neretko se javlja i spajanje pega, jako inficirano lišće se prvo uvija, te suši i na kraju opada. Prvi simptomi sive pegavosti se javljaju na donjem, starijem lišću i šire prema gore, ka vršnom delu paradajza. Prve infekcije mogu nastati još tokom proizvodnje rasada. Vlažno vreme, česte kiše i srednje dnevne temperature od 16 do 27 C pogoduju brzom širenju sive pegavosti, a biljke mogu skoro potpuno ostati bez lisne mase. Zaštita paradajza treba da krene još prilikom proizvodnje rasada. Za setvu upotrebljavajte nezaraženo seme i potrebno ga je sejati u nezaraženi supstrat. Hemijska zaštita se sprovodi sledećim preparatima: Antrakol, Dihtane M-45, Ridomil MZ, Tattoo.
Crna pegavost
Izazivač crne pegavosti je parazit Alternaria solani, koji napada sve nadzemne organe biljke, pa se javlja sušenja jače inficiranih listova. Šteta može biti ogromna. Ovaj parazit napada i plodove, te se veoma narušava kvalitet paradajza. Prvi simptomi crne pegavosti se razvijaju na donjim, najstarijim listovima. Pege su prvo sivo-mrke boje, sa nekrozom tkiva i sa karakterističnim zonama raspoređenim u vidu koncentričnih krugova. Na listu su pege prvo sitne i nepravilnog oblika, a posle postaju gotovo okrugle, dostižu prečnik 1-1,5 cm i neretko su okružene hlorotičnim oreolima. Jače zahvaćeni listovi požute i budu potpuno zahvaćeni nekrozom. Sasušeno lišće ostaje na stablu, a slične pege se razvijaju i na plodovima. Ukoliko pega prstenasto obuhvati stablo, posebno prizemni deo kod mladih paradajza, doći će do uvenuća biljaka. Zaštita paradajza se obavlja korišćenjem zdravog semena paradajza ili rasada, dezinfekcijom zemljišta u lejama, pravilnim plodoredom, izbalansiranim đubrenjem, navodnjavanjem i uništavanjem zaražnih ostataka biljaka. Hemijska zaštita se sprovodi sledećim preparatima: Antrakol, Dithane M-45, Ridomil MZ, Equation Pro, Tattoo, Score 250.
Fotografija Scot Nelson/Flickr
Siva trulež
Izazivač sive truleži paradajza je parazit Botrytis cinerea. Siva trulež paradajza se razvija na paradajzu u plastenicima i staklenicima, a veoma retko u poljskim uslovima. Niska temperatura i visoka vlažnost vazduha pogoduju razvoju ove bolesti. Siva trulež se uglavnom javlja na raznim delovima odraslih biljaka. Infekcija se može videti na ostacima zakinutih zaperaka na stablu, kruničnim listićima nakon oplodnje cvetova, kao i na peteljkama i tkivu zelenih plodova. U uslovima visoke vlažosti se na mestima infekcije obrazuje sivkasta navlaka micelje od organa za razmnožavanje. Zaraženo tkivo zahvata vlažna trulež i ono propada. Nakon razvoja gljive na spojnom mestu ploda i peteljke, posledično se javlja razmekšavanje tkiva i opadanje ploda. Zaštita paradajza se obavlja na sledeći način: pre svega, plastenike treba podizati na ocednim mestima, zatim temperaturu u zaštićenom prostoru treba odavati na nivou povoljnom za rast i razvoj paradajza, zalivanje mora biti adekvatno, a provetravanje uredno kako bi se smanjila vlažnost vazduha. Takođe, ostatke zaraženih biljaka treba iznositi iz zaštićenog prostora i uništavati ih. Hemijska zaštita se sprovodi preparatom pod nazivom Ronilan.
Ostale bolesti paradajza
Shodno uzročniku, bolesti paradajza se mogu podeliti na: gljivične, bakterijske, virusne, neparazitske, zatim bolesti nastale usled nedostataka određenih hranljivih elemenata i bolesti izazvane štetočinama.
Pored navedenih bolesti, treba pomenuti još i sledeće bolesti paradajza:
- Čađava plesan lista (izazivač Fulvla Fulva, sin.Cladosporlum fulvlum)
- Bela trulež (izazivač: Sclerotlinia sclerotiorum)
- Uvenuće biljaka (izazivač: Fusarium oxysporum lycopersici, Vertcillim spp.)
- Bakteriozna krastavost plodova paradajza (izazivač: Xanthomonas campestris pv.vesicatoria)
- Bakteriozna uvelost i rak paradajza (Izazivač: Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis)
- Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic virus)
- Virus mozaika krastavca na paradajzu (Cucumber mosaic virus)
- Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus)
- Trulež vrha ploda paradajza
Pogledajte sad kako se vrši zaštita paradajza u organskoj proizvodnji