Saveti za uzgoj kelja, prihrana, sadnja, berba i prinos

Kelj je dvogodišnja biljka iz porodice kupusnjača. U prvoj godini biljka formira lisnu rozetu, koja se potom glaviči. U drugoj godini biljka donosi plod i seme. Kelj se najviše koristi za kuvanje, a za kiseljenje ne. Kelj se kod nas relativno malo zastupljen u ishrani, iako ima značajnu nutritivnu vrednost. U odnosu na kupus sadrži više ugljenih hidrata, belančevina i masti. Kelj je bogat mineralima, a sadrži i dosta vitamina C i B. Koga zanima uzgoj kelja, može o tome pročitati u nastavku.

Gajenje kelja

U odnosu na kupus kelj nešto brže raste i otporniji je na niske i visoke temperature. Za dobar prinos neophodno je plodno zemljište, duboko obrađeno i najbolje blago kiselo. Mora se ispoštovati plodored, tako da se kelj na istoj parceli može gajiti tek nakon 3-4 godine. Adekvatni predusevi za kelj su mahunarke, strna žita i kompir. Osnovna priprema zemljišta, najbolje da se odradi u jesen i to kao duboko oranje do 35 cm. U rano preleće se onda radi dodatna obrada, zatvaranje brazda, a na većim parcelama se pred setvu radi predsetvena priprema setvospremačima. Na manjim površinama u povrtnjacima se izvodi ručno.

Đubrenje kelja

Kelj dobro podnosi đubrenje stajnjakom, kao što je to slučaj i kod ostalih kupusnjača. Ako je plodnija zemlja onda ide stajnjaka do 30 t/ha, a ako je slabije plodna i do 60 t/ha. Osim stajnjaka kelj se prihranjuje i sa azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivom. Ide 12-180 kg/ha azotnih, 80-100 kg/ha fosfornih i 150-200 kg/ha kalijumovih đubriva. Stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva se unose pred osnovnu obradu, a azotna kasnije pred površinsku obradu (samo 1/3 azotnih prilikom obrade tokom vegetacije).

Sadnja kelja

Rasad kelja kod ranih sorti se sadi na otvorenom u drugoj polovini marta na razmak 40×40 cm. Za srednje ranu proizvodnju rasad sadimo u aprilu na razmak 50×50 cm. Za kasnu proizvodnju, jesenju ili zimsku, rasad se rasađuje u julu na razmak 70×70 cm.

Ostala agrotehnika

U početku je obavezno zalivanje, okopavanje radi uništavanja korova i plevljenje od korova. Naknadno će možda biti potrebno prskanje protiv štetočina.

Berba i prinos

Glavice kelja se beru kada dostignu zadovoljavajuću veličinu. Kod rane proizvodnje glavice su uglavnom sitne i mekane. Kod srednje rane proizvodnje su nešto krupnije i tvrđe, a kod kasne proizvodnje su krupne i kompaktne glavice kelja. Po branju sa glavica se skidaju spoljni listovi koji su požuteli ili oštećeni. Glavice se obično pakuju u gajbe ili korpe. U ranoj proizvodnji prinos kelja se kreće  od 15-25 t/ha, u srednjoj od 30-40 t/ha i u kasnoj 40-60 t/ha.
Na kraju pogledajte i jedan recept za kelj

Share Button
loading...

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

error: Content is protected !!