Uzgoj paradajza na otvorenom sorte sadnja razmak

Uzgoj paradajza na otvorenom je ograničen, pre svega klimatskim uslvima, najpre temepraturom, i moguć je isključivo u periodu kada nema mraza. Ukoliko pogledamo vreme pristizanja, proizvodnja paradajza na otvorenom može biti rana, srednje rana i kasna. Moguća je proizvodnja paradajza iz rasada i direktnom setvom iz semena. Neke od najvažnijih mera negovanja paradajza su vezivanje paradajza i kidanje zaperaka kod paradajza. Kako se sadi paradajz, objasnićemo u okviru ovog članka. Pre svega, morate odabrati odgovarajuće sorte paradajza na otvorenom. Plamenjača je jedna od češćih bolesti koja napada ovu biljku, a zaštita paradajza od plamenjače se uspešno obavlja preventivnim delovanjem fungicidima.

Izbor sorte paradajza

Ukoliko ste se odlučili za uzgoj paradajza na otvorenom, najpre treba izabrati odgovarajuće sorte paradajza. Sorte paradajza na otvorenom koje se najčešće koriste na našim prostorima su: novosadski jabučar, volovsko srce, čuveni čeri paradajz, holandski amati, big beef itd.

Kako se sadi paradajz na otvorenom

Rasad paradajza se koristi za ranu i srednje ranu proizvodnju, dok se za kasnu gaji direktno iz semena. Setva paradajza iz rasada se obavlja početkom marta, za ranu proizvodnju. Kako se sadi paradajz? Setvu obavite u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora gde ima dopunskog zagrevanja. Gustina sadnje treba da iznosi oko 8 g semena na m2, a pikiranje se obavlja na razmak 10×10. Posle pikiranja, primenite adekvatne mere i održavajte neophodne uslove da biste dobili rasad paradajza visokog kvaliteta. Kraj aprila ili početak maja je prvi mogući rok za rasađivanje paradajza kod nas.

Za srednje ranu proizvodnju, setva paradajza se obavlja u polutople leje, plastike ili staklenike sa oko 2,5-3 g semena po m2. Ovde se ne vrši pikiranje, a setva se sprovodi od polovine marta pa do početka aprila za malo kasniju proizvodnju. Uzgoj paradajza na otvorenom se obavlja isključivo kada prođe sva opasnost od mraza. Kada je u pitanju sadnja paradajza razmak zavisi od tipa sorte: visoke sorte se sade u redove na razmak 80-90 cm i 30-40 cm u redu, a determinantne na razmak 70×30 cm ili u dvorede trake sa razmakom 80-90 cm, redova 40-50 cm i u redu 25-30 m. Sadnju možete obaviti ručno ili mašinski, a dubina sadnje treba da iznosi oko 10 cm, zavisno od veličine rasada i korena. Rupu za sadnju paradajza najpre natopite vodom i stavite rasad u ovako vlažno zemljište. Nakon sadnje, ponovo zalijte utabanu rupu.

Na šta treba obratiti pažnju kod uzgoja paradajza

Paradajzu je neophodna intezivna nega. Opšte mere nege paradajza podrazumevaju međurednu obradu, navodnjavanje, zaštitu od bolesti, štetočina i korova. Specifične mere obuhvataju kolčenje, pinciranje i zalamanje vrhova (dekaptacija).

Kada je u pitanju vezivanje paradajza, postupak je sledeći: pre rasađivanja, na armaturu zaštićenog prostora, iznad svakog reda paradajza treba postaviti pocinkovanu žicu debljine 2-3 mm, a na nju treba vezati plastično vezivo iznad svake biljke. Drugi kraj veziva se obmotava 2-3 puta, dakle bez zatezanja, oko stabljike pri površini zemljišta. Kako paradajz bude rastao, tako će se vrh biljke postepeno obmotavati oko postavljenog veziva.

Kidanje zaperaka kod paradajza se obavlja dok su još mali, odnosno da nisu veći od 5-8 cm, minimum jednom nedeljno. Ukoliko se desi da neki zaperak promakne i naraste, nemojte ga čupati, već mu samo otkinite vrh.

Zakidanje vrhova kod paradajza se obavlja nakon što biljka razvije 4-6 cvetnih grančica ili etaža (i do 14 etaža) u cilju ubrzanja zrenja.

Skidanje donjeg lišća je bitno zbog boljeg provetravanja useva, a nakon toga je obavezno prskanje fungicidima, zbog zaštite rana od napada uzročnika bolesti.

Korov se suzbija okopavanjem, ali i herbicidima; dok se prihrana obavlja stajnjakom ili NPK đubrivima.

Bolesti paradajza

Paradajz napada veliki broj bakterijskih, gljivičnih i virusnih oboljenja. Najznačajnije bakterijske bolesti paradajza su pegavost lišća i plodova, koje se uspešno suzbijaju preventivnim merama i bakarnim preparatima. Od glijvičnih oboljenja, najznačajnija su: plamenjača, alternaria, pepelnica, fuzarijum i verticilijum. Zaštita paradajza od plamenjače se uspešno obavlja preventivnim tretiranjem adekvatnim fugicidima i primenom preventivnih mera. Protiv virusa su moguće isključivo preventivne mere.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor