Sadnja voćaka – kako se sadi voće i kada, postupak i razmak

Svako ko ima svoje dvorište, baštu ili plac želi da ima bar poneku voćku. Kada smo se odlučili koje će to voće biti i nabavili jednu ili više sadnica, treba pravilno posaditi voće. Od toga zavisi da li će se sadnica primiti. Zato vam dajemo primer kako se sadi voće. Pri nabavci gledajte da dobijete što kvalitetniji sadni material. Prema mom iskustvu sadnice treba nabavljati u rasadniku ili u poljoprivrenoj apoteci, a izbegavajte pijacu i uličnu prodaju sadnica.

Postupak sadnje voća

Obično se sadnicama pre sadnje, malo podrežu korenčići, ako je golog korena. Tako će brže razviti novo korenje i bolje usvajati vodu i hranjive materije iz zemlje. Malo se potkrati i stabljika ili grane, na 3 do 4 pupa. Time u startu utičemo na formiranje krune. Pre same sadnje umočite sadnicu u kofu sa vodom, i ostavite tako na par sati, da koren dobro upije. Na mestu sadnje, zemlja treba biti plodna, pripremljena i bez korova. Ašovom iskopati rupu na tom mestu. Rupa treba biti dovoljno velika da se smesti korenje i deo stabljike. Širina i dubina rupe, opet zavisi od vrste sadnice. Obično je dubina od 30-50 cm, a širina od 50-80 cm. Vodite računa da mesto kalemljenja treba biti iznad zemlje. Na dno rupe se može dodati malo humusa. Potom smestite biljku u rupu, držite je vertikalno, pokrijte i učvrstite sa zemljom. Lagano pritiskati zemlju odozgo nogama, kako bi ostvarila kontakt sa korenjem, a na kraju i učvrstila sadnicu da postane stabilna. Po potrebi se uz sadnicu stavljaju pritke u vidu potpore, za koje se veže sadnica. Ponekad zečevi i divljač vole da glođu koru mladih sadnica, pa tako naprave štetu. Zato se sadnica treba omotati mrežom protiv divljači ili najlonom. Odozgo na zemlju se može dodati jedna lopata stajnjaka. Dobro zaliti sa 20 l vode.


Screenshot Youtube

Kada se sadi voće

Voće se sadi u kasnu jesen ili u rano proleće. Treba izbegavati periode kada ima mraza ili ako je suša. Za sadnju voćaka izaberite vreme kada će temperatura biti više dana iznad nule i bez kiše. Da li je bolja jesenja ili proletnja sadnja voća? U našim klimatskim uslovima čini se da je sadnja voća u jesen bolja, iz prostog razloga, jer je veći procenat primljenih sadnica, a i bolje napreduju. Tokom zime se voćke bolje ukorene, pa su one posađene u jesen u blagoj prednosti. Sadnja voća u proleće, znači i kraći period adaptacije, jer vegetacija brzo kreće, a onda se slabije razvije korenov sistem. Sadnice posađene u proleće su podložnije delovanju suše i visokih temeratura.

Razmak između sadnica

Razmak između sadnica voća zavisi od toga koje voće se sadi. Razmak može biti od 50 cm, kao što je slučaj kod maline, pa do 10 metara kod nekih sorti oraha. Dakle, to zavisi od toga koliko će voće da se širi, odnosno kolika će da bude krošnja. Ako se podiže voćnjak, veoma je bitan i međuredni razmak, da bi kasnije mogli da uđu ljudi i mašine, da obave sve agrotehničke mere.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor