Lupina, vučika pasulj ili vučjak je jednogodišnja biljka koja se kultiviše u mediteranskom regionu, ali i u svetu. Latinski naziv je Lupinus albus L. Vučjak pripada porodici mahunarki. Lupina se koristi već 4000 godina kao stočna hrana i kao zeleno đubrivo, zato što ima sposobnost da popravlja plodnost zemljišta. Neki ljudi jedu seme lupine.
Karakteristike
Biljka je visoka do 120 cm. Ima vretenast koren, koji je dobro razuđen i ulazi duboko u zemlju. Lupina usvaja azot iz vazduha, pa se zaoravanjem lupine zemlja obogaćuje azotom. Zato je zovu fiksator azota. List je sastavljen od 7-9 duguljastih liski. Cvetovi su bele boje, svetloplavi, ljubičasti, ružičasti. Cveta od juna do avgusta. Plod je mahuna. U mahuni se nalazi seme lupine.
Stanište
Široko je rasprostranjena kao divlje bilje u južnom Balkanu, Siciliji, Sardiniji, Korzici, Izraelu i Palestini. Raste na livadama i pašnjacima, pretežno na peskovitom i kiselom tlu. Uzgaja se u regionu Mediterana, ali i širom sveta, u Evropi, Africi, Sad i Australiji.
Seme lupine upotreba
Seme lupine se može koristiti kuvano ili kiselo u salamuri. Lupina za jelo i danas predstavlja cenjenu hranu, a uzgaja se u zemljama Mediterana, a posebno u Egiptu. U Grčkoj na ostrvu Krit lupina se često jede za užinu, tokom posta. Potapa se u morsku vodu na nekoliko sati da omekša i jede se sirovo. Isto tako u Italiji, Španiji, Portugalu i Brazilu to je vrlo popularno jesti za užinu. Ovo seme je bogato proteinima i često ga upoređuju sa sojom. Zapravo je još hranjivije, nego soja. Ali pošto sadrži i alkaloide neki smatraju da ga ne treba nikako jesti. Lupina ima gorčinu što je jasan znak prisustva alkaloida. Kuva se slično kao pasulj ili sočivo. Ali kad prokuva treba promeniti vodu i tako više puta, dok se ne izgubi gorčina koja joj je svojstvena.
Neželjeni efekti
Lupina može izazvati trovanje, kod ljudi i životinja. Simptomi su neartikulisani pokreti i vrtoglavica. Razlog trovanja je prisustvo alkaloida. Trovanje se može javiti kod ljudi koji jedu seme koje nije kuvano i pripremljeno na adekvatan način ili kod životinja koje pasu travu.
Uzgoj lupine
Uzgaja se za proizvodnuju zelene mase i semena. Sadrži veoma kvalitetne sastojke, ali i neke alkaloide, koji su štetni. Zbog toga je u ishrani stoke ograničena upotreba. Najveći sadržaj alkaloida je u beloj lupini, pa onda u plavoj i najmanji u žutoj. Zelena masa se u ishrani stoke koristi bezbedno, kada je lupina u punom cvetu, zato što je tada najmanji sadržaj alkaloida. Može da se ostavlja za silažu u fazi nalivenih mahuna.
Za uzgoj je idealna umerena klima, mada se gaje i severnije. U fazi cvetanja ne valja da je suša, jer to može da umanji prinose. Problem se rešava ranijom setvom, jer ako se biljka dobro ukoreni, jak i dubok koren je snabdeva vodom. U pogledu zemljišta pogoda su peskovita i ilovasto peskovita, siromašna kalcijumom i kisela.
Inače lupina se gaji u plodoredu. Dobar je prethodni usev za gotovo sve ratarske kulture. Lupina se može uzgajati kao glavni ili postrni usev, a i kao kvalitetno krmno bilje. Kao prethodni usev lupini odgovaraju strna žita ili okopavine.
Kad je u pitanju setva lupine, lupina za seme seje se na međuredno rastojanje od 45-50 cm ili 25-30 cm. Ako se seje za krmno bilje ili zeleno đubrivo, onda je međuredni razmak 15 cm.
Inače postoje i hibridi koji imaju plave, ljubičaste ili ružičaste cvetove i koriste se kao ukrasne biljke.