Setva graška u proleće i jesen – potpora, uzgoj, berba

Setva graška može se obaviti u jesen ili u rano proleće. Spada u povrće koje se najranije seje. Već početkom marta u našim krajevma se seje grašak. Mlade biljke mogu da izdrže kratkotrajne mrazeve. Prilično dobro podnosi niske temperature. Grašak se može podeliti na zrnaš i šećerac. Kod zrnaša se jede samo zrno bez mahune, a kod šećerca su jestive i mahune. Šećerac se bere i jede dok je mlad grašak. Ako prestari onda se teško kuva. Naravno može da se zamrzava.

Potpora

Ako sejete grašak šećerac mahunar, on raste do 1 m u visinu i biće neophodno da mu obezbedite podršku. Možete je izplesti od kanapa i pritki. Zabodite nekoliko kočeva u zemlju i to će biti stubovi, a na njih postavite, odnosno razvucite kanap u 2-3 reda. To će biti dobar oslonac za grašak. Grašak se sam penje i hvata za potporu, ali po potrebi se može i povezati. Potpora će omogućiti odgovarajuću stabilnost biljci za dobar rod i puno mahuna.

Uslovi za uzgoj graška

Za uzgoj graška zemljište treba biti dobro pripremljeno za setvu i ne mora biti izrazito bogato hranjivim materijama. Đubrenje se radi sa kompostom ili eventualno sa mineralnim đubrivom. Mora se obezbediti voda za zalivanje i to ne samo u periodu kada je nema dovoljno, jer grašak za dobar prinos traži dosta vlage u zemljištu. Okopavanje tokom vegetacije se može obaviti 1-2 puta da se oslobodi korova, kao i zagrtanje.  Obzirom na kratku vegetaciju koju ima, grašak zahteva minimalnu negu. Najvažnije je usredsrediti se na zalivanje i uništavanje korova.

Tehnika setve

Setva se obavlja u redove. Setva je uskoredna. Međuredno rastojanje je od 12 do 20 cm, a između zrna u redu 3-5 cm. Dubina setve je 5 cm. Podjednako je dobro sejati ga u proleće i u jesen. Jesenjom setvom se po pravilu obezbeđuje veći prinos, ako su povoljni vremenski uslovi.

Berba

Plodonosi sukcesivno, pa tako i berbu obavljamo u više navrata. Obično se rade 2-3 berbe. Bere se u tehnološkoj zrelosti. Mahune se otvaraju i izdvajamo zrno koje se zamrzava. Ako se sazrevanje graška nastavi šećer kojim je bogat prelazi u skrob, a onda je lošiji kvalitet zrna. Prinos graška iz baštenskog uzgoja se kreće oko 1 kg/m2.