Uzgoj lubenica na otvorenom

Lubenice (lat. Citrullus lanatus) vode poreklo iz centralne Afrike, neko ih ubraja u voće, a neko u povrće. Kada je u pitanju uzgoj lubenica, on je moguć iz direktne setve početkom maja ili iz rasada.

Izbor sorte

Na tržištu su dostupne sorte lubenica bez semena (bezsemene) sa crvenim i žutim mesom, koje je vrlo čvrsto i slatko, a težina im može dostizati od 4 do 6 kg. Postoje rane, srednje rane i kasne sorte lubenica. Rane sorte cvetaju od 5-12 lista (kolenca), srednje rane od 12-20, dok kasne cvetaju iznad 20-og lista.

Lubenica „Crispy” ima sočno i hrskavo meso sa malo semenki, a ukršta se na čvrstoj podlozi i otporna je na gljivične bolesti. Meksički mini-krastavci (Melothria scabra) izgledaju kao sitne lubenice, ali se odlikuju osvežavajućim kiselkastim ukusom i jedu se sa sve korom. Ukoliko se pitate kada je lubenica zrela, to je obično od 2,5 do 3 meseca nakon sadnje.

Moguć je uzgoj lubenica na otvorenom, u plastenicima i kombinacija ova dva načina.

Kalemljenje lubenice ima brojne prednosti prilikom uzgoja i prinosa, a ova tehnika je veoma dobro sredstvo za fitopatološku zaštitu. Postoji nekoliko metoda kalemljenja lubenice, od kojih svaka ima prednosti i mane, a to su:

– upletena metoda spajanja

– kalemljenje sa strane

– tehnika približavanja (japanska ili vazdužna tehnika)

– kalemljenje ubušivanjem.

Sadnja, uzgoj i prinosi

Idealna temperatura za klijanje semena lubenice iznosi 30 C, dok temperature ispod 15 C nikako nisu preporučljive. Ukoliko se temperatura spusti ispod 10 C, tada lubenica dobijaju žutu boju i teško se oporavljaju. Ukoliko vas zanima uzgoj lubenica, ovoj biljci morate obezbediti toplotu, vlagu i vodu. Potrebno joj je 300-400 kubnih metara vode na hektar useva, dok se ne obrazuje plod, a u svojoj bašti od 30-40 litara vode na 1 kvadratni metar useva. Dve do tri nedelje pre sazrevanja ploda joj ukinite vodu. Lubenica nije zahtevna što se tiče izbora tla, a poželjno je da bude rastresito, hladno i suvo, pH reakcije između 5 i 5,5. Kao predusev je poželjno imati krompir, papriku ili paradajz. Tlo treba biti obogaćeno humusom i stajskim đubrivom.

Uzgoj lubenice u niskim tunelima

Postoji nekoliko načina za uzgoj lubenica, a najviše korišćen jeste upravo u niskim tunelima.

Kako se obavlja sadnja lubenica? U zemlju gde ćete gajiti lubenice treba postaviti foliju, a na svakih 70-ak cm probušite otvor u koji ćete staviti seme (ili saditi sadnice), te ih prekrijte folijom koja podseća na niski tunel (visine oko 50 cm). Ostavite razmak od 1 m između redova. Provetravajte s vremena na vreme, ukoliko je toplo.

Šta podrazumeva nega lubenica?

Redovno plevljenje zemlje od korova, zalivanje jednom nedeljno, a što se tiče prihrane – 3 do 4 prihranjivanja u razmacima od 8 dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim sa mikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem).

Lubenicu mogu napasti plamenjača i pepelnica, a pravovremena sadnja i setva će smanjiti mogućnost pojave bolesti. Takođe se preporučuje sadnja u širokim plodoredima.

Što se tiče prinosa, on pre svega zavisi od sorte lubenica, a može se kretati u rasponu od 20-60 t/ha.

Kada je lubenica zrela

Nakon 2,5 do 3 meseca bi lubenica trebalo da sazri. Rast i zrenje lubenice su povezani isključivo sa brojem sunčanih dana. Lubenicu treba brati ujutru, bilo ručno ili nožem odrežite plod od stabljike.

Da li lubenica goji

Lubenica je sačinjena od preko 91% vode, što znači da ima veoma malo kalorija. Kada je u pitanju lubenica kalorije ne treba da vas brinu: 1 šolja isečene lubenice sadrži jedva 46 kalorija.

Lubenica skoro da nema masti i proteina. Većina kalorija kod lubenice dolazi iz ugljenih hidrata, pre svega iz prirodnih šećera. Dakle, jasno je da lubenica ne goji, čak može da pomogne i da izgubite na težini, na primer, ukoliko dezert zamenite kriškom lubenice.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor