Uzgoj krastavaca kornišona na otvorenom na mreži

Ukoliko vas zanima uzgoj krastavaca za kišeljenje ili pak u druge svrhe, veoma je popularan uzgoj krastavaca na mreži. Vertikalni uzgoj krastavaca se odnosi na postavljanje potpore koja krastavcima omogućava rast u vertikalu. Uzgoj krastavaca kornišona na otvorenom može biti direktnom setvom ili iz presadnica.    

Kornišoni karakteristike

Kada kažemo krastavac, tu mislimo na salatni krastavac i na kornišone. Krastavac pripada porodici Cucurbitaceae. Ovo je jednogodišnja zeljasta biljka. Krastavac može da se jede u svežem stanju, ali i kao kiseli krastavac. Mnogima je omiljena salata, preko leta nas osvežava, a poznato je da ima vrlo malo kalorija. Korenov sistem krastavca je slabo razvijen i vrlo plitko prodire u zemlju. Stablo je puzavo i razgranato, a može biti dugo i do 3 m, poznato je kao “vreže“. Listovi krastavca su krupni, a u pazuhu listova izrastaju bočni izdanci koji mogu da se ostavljaju za plod kod nekih sorti krastavca. Karakteristično je da se na istoj vreži razvijaju muški i ženski cvetovi. Ono što je češći slučaj, to je da se više razvijaju muški cvetovi, kada je prinos veoma nizak, pa se iz tog razloga sve više gaje hibridi sa ženskim cvetovima.

Gajenje kornišona na otvorenom

Kada je u pitanju uzgoj krastavaca kornišona na otvorenom, mogu se gajiti direktnom setvom na datoj površni ili se gaje iz presadnica. Direktna setva se može obaviti onda kada prođe sva opasnost od kasnih mrazeva. Temperatura zemljišta tada treba da bude od 17-18°C. Seme će iznići za 8-10 dana. U kontinentalnom području, krastavci se mogu sejati sve do sredine jula, ali se time smanjuje prinos. Ručna setva se obavlja u kućice u koje se polažu 3-4 semenke, a razmak kućica u redu je od 30-60 cm, dok je razmak između redova 100-150 cm. Sa sve popularnijim uzgojem krastavaca iz presadnica u kotejnerima, polako se napušta direktna setva, a u prednosti je sadnja krastavaca. Zbog plitkog korenovog sistema, krastavac je osetljiv na sušu i potrebno je redovno navodnjavanje.

Da li vam je poznat uzgoj krastavaca na mreži?

Krastavcima je neophodno obezbediti potporu, na primer u vidu grane ili, što je sve više aktuelno, u vidu mreže velikih otvora, širine 120 cm. Postavljanjem potpore se krastavcima omogućava rast u vertikalu – pa se zato zove vertikalni uzgoj krastavca. Tako se omogućava i lakša berbe, jer su plodovi uglavnom nadohvat ruke.

Kod uzgoja krastavca se savetuje postavljanje crne polietilenske folije, kao malča. Ovo je veoma dobro, budući da se ispod crne folije tlo brže zagreva, pa se tak omogućava brže nicanje semena kod direktne setve ili brže ukorenjavanje i brži porast presadnica. Ispod folije je takođe onemogućen rast korova. Prednost folije kao malča je još u tome što čuva vlažnost i strukturu tla, pa tako plodovi ostaju čisti od zemlje.

Berba i klasiranje kornišona

Berba krastavca se obavlja ručno. Naravno, na većim površinama se koristi mehanizacija. Salatni krastavac treba brati kada plodovi dobiju boju, oblik i veličinu svojstvenu za datu sortu.

Zavisno od klase, krastavci koji su namenjeni za dalje industrijsko prerađivanje se beru svaka 2 dana. Kako se vrši klasiranje kornišona? Prva klasa su plodovi dugi 3-5 cm i prečnika oko 1.5 cm, a druga klasa su plodovi dugi 5-7 cm i prečnika oko 2 cm. Kao što vam je možda već poznato, veći plodovi nisu prihvatljivi na tržištu. Ukoliko je plod krastavca dug 9-12 cm, mahom se upotrebljava kao rezani.

Plodovi krastavca namenjeni za tržište se sortiraju u kartonske kutije ili plastične sanduke i čuvaju se na temperaturi od 3-7 ºC, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 93-95%. Industrijski krastavci se beru u velike plastične kontejnere.