Profesionalni rezači voća su traženi i čini se da ih poslednjih godina sve manje. Možda ima više površina pod voćnjacima i vinogradima, a možda su mlađe generacije nedovoljno zainteresaovane za bavljenje ovim poslom.
Odgovoran i zahtevan posao
Orezivati voćke nije lako, iako se neupućenim posmatračima, koji to gledaju sa strane, čini prosto. Potrebno je znanje i umeće, a i velika je odgovornost da se ovaj posao obavi kako treba i na vreme, jer od njega zavisi prinos i kvalitet voća. Poslodavac zahteva prvoklasne, kvalitetne i ujednačene plodove, koji dostižu i bolju cenu na tržištu. To dobrim delom zavisi i od kvalitetne rezidbe. Da bi neko bio dobar rezač, on mora poznavati fiziologiju biljaka, koje su rodne grančice i kako se koja vrsta voća orezuje. To je fizički rad na otvorenom, često po niskim temperaturama, vetru, tako da je prilično zahtevno.
Sezonski posao
Rezač voća nije posao za celu godinu, nego za sezonu. Tako da je to ljudima uglavnom dopunski posao. Orezivanje se izvodi od jeseni do proleća, u zavisnosti kad vremenske prilike dozvoljavaju, kada su temperature iznad nule i najbolje kad nema oborina.
Pribor za rezidbu
Svaki rezač mora da ima svoj alat za rezidbu. Ne kaže se džaba, baz alata nema zanata. Kod profesionalnih rezača makaze za rezidbu moraju biti kvalitetne, da bi mogle da izdrže taj intenzitet posla, te da bi pravile bezprekorne rezove. Takve makaze su skupe, pa se cene kreću od 50-100 eur, pa i više.
Zarada
Od ovog posla može lepo da se zaradi u toku sezone rezidbe, pa nije sasvim jasno zašto se mladi u većem broju ne opredele za ovaj posao. Istina, zarada je prilično neujednačena. Sigurno da to zavisi i od obima posla, pa i kako se ko pogodi sa poslodavcem. Uglavnom, čuli smo da se zarada kreće od dnevnice koja je 30 eur, dok neki uzimaju čak 1 eur po orezanoj voćki.