Rezidba vinove loze za početnike

Rezidba vinove loze za početnike podrazumeva da budete upućeni u neke osnovne stvari, kao što je kada treba izvoditi rezidbu vinove loze, na koji način i sa kojim ciljem.

Kada se orezuje vinova loza – redovna rezidba

Kada je redovna rezidba vinove loze u pitanju, ona je obavezna u periodu mirovanja, kada se režu i odbacuju veće količine nepotrebnih lastara. Orezivanje vinove loze može da se podeli na: rana jesenja rezidba, obična jesenja rezidba, zimska rezidba, rana prolećna rezidba i kasna prolećna rezidba.

Rana jesenja rezidba se izvodi krajem oktobra i početkom novembra, odmah nakon završetka berbe grožđa. Međutim, ova rezidba se ne preporučuje (usled toga što treba da se izvodi pre opadanja lišća, pa se postavlja pitanje čemu ona služi, kada se zna uloga listova u proizvodnji organske materije koja doprinosi jačanju čokota).

Obična jesenja rezidba se izvodi 10-15 dana posle opadanja lišća.

Zimska rezidba se izvodi na velikikm površinama pod vinovom lozom, i treba da se obavi pre kretanja vegetacije u proleće.

Najčešće se primenjuje rana prolećna rezidba, koja se zapravo obavlja nekoliko dana/nedelja pre kalendarskog početka ovog godišnjeg doba.

Zimska i rana prolećna su praktično ista rezidba, jer je neko izvodi u januaru, februaru ili martu. To zavisi od toga kada vremenski uslovi dozvole, od sorte i procene vinogadara.

Kasna prolećna rezidba se izvodi od početka pupljenja i kretanja okaca, pa sve do njihovog razvoja u lastare.

Međutim, postoje termini i osnovna i dopunska rezidba vinove loze.

Osnovna rezidba vinove loze, poznata i kao “rezidba na zrelo“, izvodi se u periodu zimskog mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen do bubrenja okaca u proleće sledeće godine.

Dopunska ili zelena rezidba vinove loze se izvodi u periodu vegetacije vinove loze. Odnosi se na prekraćivanje zelenih lastara, proređivanje cvasti i zelenih bobica, prstenovanje i defolijaciju. Zelena rezidba vinove loze se sprovodi po potrebi. Zelena rezidba je zapravo korekcija zrele rezidbe, obavlja se u toku vegetacije na zelenim delovima čokota (lastarima, zapercima, cvastima, grozdovima i listovima).

Orezivanje vinove loze u prvoj godini

Kada je u pitanju Gijov jednogubi uzgojni oblik, orezivanje vinove loze u prvoj godini se izvodi u jesen, kada najrazvijeniji lastar na čokotu treba orezati na 1-2 vidljiva okca, dok ostale lastare treba ukloniti. Rezidba vinove loze u drugoj godini se izvodi u toku vegetacije, kada na čokotu treba odnegovati svega 2 lastara, a ako se pojavi više njih, potrebno ih je ukloniti lačenjem. U jesen druge godine je potrebo orezati razvijeniji i po položaju na čokotu povoljniji lastar, i to u visini prve žice, odnosno gde hoćete da formirate glavu čokota – a drugi lastar treba odbaciti do osnove.

Rezidba vinove loze u jesen

Kao što smo rekli, rezidba vinove loze u jesen se izvodi 10-15 dana nakon opadanja lišća, budući da je za to vreme prestao intezivan promet rezervnih hranjivih materija u čokotu i da je završeno njihovo skladištenje. Ovo orezivanje vinove loze se obavlja redovno na mlađim čokotima koji nisu prorodili, kao i na starim iznurenim čokotima. Izvodi se sa ciljem da se u proleće izbegne pojava suzenja (plakanja), a tako i gubitak dela mineralnih i organskih materija iz čokota.

Zašto se orezuje vinova loza u jesen?

– u proleće će krenuti ranije

– ima duži vegetacioni period

– mogućnost održavanja ispoljene rodnosti

– jačanje vegetativnog i rodnog potencijala čokota za sledeću godinu.

Nakon izvedene rezidbe, treba zaštititi mlade čokote od mrazeva, tako što ćete ih zagrnuti.

Zašto se orezuje vinova loza

Znate li da je za vreme Rimljana bilo dozvoljeno da se za crkvene obrede koristi isključivo vino iz orezanih vinograda? Zašto je to tako?

Orezivanje vinove loze je veoma značajno i predstavlja primat u njenom gajenju, jer orezani vinogradi bolje rađaju i daju krupnije i kvalitetnije grožđe.

Ova rezidba je značajana jer se njome omogućava obrazovanje osnovnog oblika stabla u mladim vinogradima, održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu, kontrola rasta i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa, kontrola kvaliteta grožđa, oporavak starih i deformisanih stabala, uklanjanje suvih i oštećenih delova stabla.