Bistrenje vina belancetom mlekom želatinom bentonitom

Bistrenje vina se radi da bi ono dobilo kristalnu i stabilnu bistrinu, a sem toga bistrenjem vino dobija čistiji ukus i miris, koji mutnoća može da pokvari. Vina za ličnu upotrebu ne moraju da se bistre, ali za prodaju svakako da. Vina se bistre spontano ili se koriste sredstva za bistrenje. Da bi se vino izbistrilo samo od sebe treba dosta vremena, pa mu se zato dodaju sredstva za bistrenje vina. Ona se dele na mineralna i organska, te rastvoljiva i nerastvorljiva. Sredstva za bistrenje moraju biti takva, da ne menjaju ukus, miris ili hemijski sastav vina. Bistrenje vina se radi jajima (belancetom), želatinom, mlekom, bentonitom itd. Sada se nameću pitanja: kako se bistri vino, odnosno kako teče taj postupak i kada se bistri vino, odnosno koje je pravo vreme za to.

Kada se bistri vino

Ne treba žuriti sa bistrenjem vina. Treba pričekati da se na prirodan način istalože određene materije. Vina koja se troše ranije, ranije se i bistre.  Ali to može biti najranije tokom marta, odnosno pre drugog pretakanja. Visokokvalitetna vina koja će se čuvati duže, bistre se tokom leta ili čak u jesen. Pre bistrenja vino mora biti stabilno i mirno, da nema vrenja i proizvodnje ugljendioksida.

Bistrenje vina jajetom

Za bistrenje vina jajetom koristi se belance kokošijih jaja. Mogu tako da se bistre crna i bela vina. Za bistrenje vina belancetom na 100 l crnog vina trebaju 2-3 belanca, a za 100 l belog 1 belance. Belance se umiksa da bude penasto. Na svako belance ide prstohvat kuhinjske soli. U kantu u kojoj radimo bistrenje sipamo 9-10 l vina, a onda sipamo i belanca. Zatim se vina sa umućenim belancetom nekoliko puta preruče u drugu praznu kofu, a to treba brzo raditi. Pripremljeno belance se dodaje u otpražnjheni sud vinu koje se bistri u tankom mlazu i u nekoliko navrata uz dobro mešanje. Posle 10-15 dana sva mutnoća zajedno sa belancetom se nalazi na dnu suda u vidu taloga, a bistro vino se odvaja pretakanjem.

Bistrenje vina mlekom

Radi se zapravo o obranom kravljem mleku, kojim bistrimo vino. Pošto mleko unesemo u vino, belančevina kazein se zgušnjava i pokupi svu mutnoću, a onda se taloži na dnu. Obrano mleko se najčešće koristi za bistrenje jače oksidisanih belih vina. Ide 2,5-4 dl obranog mleka na 100 l vina. Bistrenje vina obranim mlekom se radi na način koji je opisan kod bistrenja belancetom.

Bistrenje vina želatinom

Bistrenje vina želatinom radi se kod ružičastih, crnih i voćnih vina. Bela vina ne bistrimo želatinom. Ako se želi postići bistrina vina, koristi se 10-15 g želatina na 100 l, a ako su vina jako opora onda se tretiraju sa 20-30 g želatina na 100 l. Tako da se i oporost eliminiše, a postiže se pitkost.
Potrebnu količinu želatina odmerimo i stavimo u hladnu vodu da ogrezne. Želatin nabubri do sutra. 1-2 l vina se zagreje i doda se želatin, da se rastvori uz mešanje. Tako pripremljen želatin se dodaje vinu koje bistrimo u sud. Želatin dodajemo u sud u tankom mlazu. Pri tom  intenzivno mešamo. Nakon 10-15 dana vino se otače od taloga.

Bistrenje vina bentonitom

Bentonit ili klarol je neka vrsta gline, silikatne rude. Potpuno je prirodno sredstvo za bistrenje i nalazi se u zemljištu. Može se kupiti po poljoprivrednim apotekama. Bistrenje vina bentonitom najčešće se vrši nešto pre drugog pretakanja u martu mesecu. Količina bentonita neophodna za bistrenje vina kreće se od 50 do 200 g na 100 l vina. Ako je vino sklono mućenuju, onda je potrebno više bentonita i obratno. Ostoje i određeni ogledi gde se može utvrditi tačno potrebna količina bentonita.
Bentonit se dodaje u vodu i ne meša se, te se ostavi tako do sutra. Sutra se uz intenzivno mešanje prevede u stanje suspenzije, odnosno dok ne dobijemo rastvor mlečno bele boje. Tankim mlazom se dodaje u posudu sa venom. Intenzivno se meša 15 minuta. Najranije nedelju dana, vino se može pretakati da bi se odvojilo od taloga.

Kako se pravi vino čitajte ovde

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.