Mušmula voće uzgoj kako se koristi kao lek

Voće mušmula iako ima latinski naziv Mespilus germanica, što bi značilo nemački ili nemačka mušmula, potiče iz jugozapadne Azije ili jogoistočne Evrope, sa obala Crnog mora. Mušmula biljka u idealnim uslovima poraste do 8 m, ali obično je to manje drvo ili veći grm. Kultivisana je još od rimskog doba. Ono što je posebno zanimljivo je to da ovo voće može da se bere sa drveta zimi, kad drugog voća nema. Kad je u pitanju mušmula recepti postoje za džem, a pravi se i marmelada od mušmula, liker, rakija, kompot, turšija i čaj od mušmula. Svakako jede se i kao sveže voće.

Gajenje mušmule

U prošlosti je mušmula bila važno voće, a danas se malo uzgaja. Prednost mušmule je što je jako zdrava, a to je jedan od plodova koji najkasnije sazrevaju. Sazreva posle kasnih krušaka, uporedo sa trnjinama.
Za uzgoj mušmule, što se tiče klimatskih uslova, pogoduju topla leta, a blage i umereno hladne zime. Preferira sunčanu poziciju i blago kiselo zemljište.
Može da se kalemi na krušku, jabuku, dunju ili glog, radi postizanja boljih karakteristika. Kad su u pitanju sadnice mušmule, mogu se saditi u jesen ili u rano proleće. Ako se radi o plantažnom uzgoju mušmule svakako treba izabrati jesen, budući da je veći procenat primljenih jedinki. Počinje da plodonosi u trećoj ili četvrtoj godini, a zatim redovno dobro rađa. Životni vek joj je od 30 – 50 godina. Nema mnogo sorti mušmule.
Relativno kasno cveta u aprilu, pa je otporna na prolećne mrazeve. Dobro je otporna na bolesti i štetočine, pa se može uzgajati i bez hemijske zaštite.
Što se tiče berbe mogu da se uberu pre prvog mraza, pa da ih posle čuvamo sve dok ne omekšaju i budu fine za jelo. A postoji i mogućnost da se duže ostave na drvetu, pa da se beru kad omekšaju u prirodi. Naime, mušmula voće ima tvrde plodove, a oni postanu jestivi tek kad omekšaju od mraza ili uskladišteni kad odstoje dovoljno vremena. Dok je tvrdo meso mušmule je belo, a kad odstoji i omekša, poprimi tamniju smeđu boju. Tekstura je slična kao kesten pire, a ukus sasvim specifičan.

Upotreba mušmule

Evo kako se koristi mušmula. Mušmula se jede u svežem stanju, kad dovoljno omekša. Jednostavno skidajte kožicu, a kašičicom pokupite i jedite meso mušmule. Ukoliko se opredelite da nešto pravite to može biti marmelada od mušmula.

Marmelada od mušmula

Mušmule treba oljuštiti i staviti u veliku šerpu, zajedno sa košticama. Sipati šećer i vodu, te prokuvati. Pošto su kuvane dodajte rum. Potom sadržaj propasirajte. Vruću marmelada od mušmula se sipa u sterilisane vrele trglice i na kraju dobro zatvori.

Sastojci

2 kg mušmula
1 kg šećera
vanilin šećer
2 kašike ruma
3 dl vode

Semenke mušmule su isto korisne. Drže se u vodi dok ne nabubre, a tada ispuštaju lekovite sastojke. Ova vodica se može upotrebiti kao obloga koja ide spolja na kožu.
Čaj od mušmule se sprema tako što se sveže mušmule usitne, da dobijemo 2 supene kašike, a onda se preliju sa 4 dl vrele vode. Ovako ostavimo poklopljeno 1 sat, a onda procedimo. Dnevno se piju 2 šolje. Ako se koristi za ispiranje usne duplje, onda se to radi i više puta na dan.

Lekovita svojstva mušmule

Mnogo se govori danas i o tome da je voće mušmula kao lek iz prirode. Sprega hranjivih sastojaka u plodu koji fermentiše prilikom omekšavanja, čini ovo voće tako posebnim. Tako mušmula povoljno utiče na vid, varenje, rad jetre i bubrega. Mnogi koji imaju problem kako rešiti zatvor stolice, treba da jedu mušmule. S druge strane može biti dobra i za dijareju. Praktično reguliše probavu. To je prirodan lek za infekciju usne duplje, krvarenje desni i sprečava nastanak afti.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor