Sadnja vinove loze i uopšte podizanje vinograda je zahtevan posao. Danas se vinova loza uglavnom sadi na špalir, odnosno u redove uz podršku betonskih stubova i žice. Za ovo su potrebna dodatna ulaganja. Treba imati na umu da vinova loza zahteva dosta brige i nege tokom čitave godine, ako se žele imati dobri prinosi. Orezivanje, okopavanje, zaštita od bolesti su neke mere koje se moraju primenjivati. I pored znatnih ulaganja koja su neophodna, mnogi planiraju podizanje vinograda. Dobri poznavaoci smatraju da je sa promenom klimatskih uslova kod nas, gde su sve češća duga topla i sušna leta, stvoreni idealni uslovi za uzgoj vinove loze. I dok druge kulture obično pretrpe veliku štetu, ovoj biljci upravo pogoduje takva klima. Površine pod vinovom lozom se povećavaju poslednjih godina.
Kako se sadi vinova loza
Sadnja vinove loze može da se obavi u jesen ili u proleće. Kada smo nabavili sadnice, odnosno lozne kalemove, najbolje ih je odmah saditi u jamice, a mogu da se čuvaju na odgovarajući način u trapovima. Kopanje jamica za sadnju loze se radi ašovom. Prečnik svake treba da bude oko 40 cm, a dubina nekoliko cm duža od korenovog stabla. Kada su jame iskopane, na dno se doda malo humusne plodne zemlje, zatim se spušta lozni kalem, ali se vodi računa da se lepo rasporede žile i da se ne povredi koren. Onda polako počinjemo za zatrpavanjem. Nadzemni deo kalema treba da ostane da viri malo iznad zemlje, svega nekoliko cm, uglavnom je to obeleženo. Sabiti zemlju blagim pritiskanjem i dobro zaliti, sa bar 3 l vode. Odozgo staviti još malo humusne zemlje, a može i stajnjaka ili mineralnog đubriva. Potom ćemo pristupiti formiranju humke. Dobro usitnjenom i rastresitom zemljom se potpuno pokriva nadzemni deo loznog kalema. To može da se radi kao zagrtanje, a na kraju i ručno. Formiranje humke ima ulogu da sačuva kalem od mehaničke povrede, da spreči isušivanje kalema i spojnog mesta, da kalem sačuva od mraza i štetočina. Obrazovanjem humke završena je sadnja vinove loze. Nakon formiranja humke postavlja se odgovarajući kolac, kao naslon i podrška mladoj lozi. Razgrtanje humke će se raditi onda kad prođe opasnost od mraza, a to može biti tek april mesec. Izgleda da je veći procenat primljenih kalemova, kada se sadnja vinove loze u jesen obavi.
Sadnja vinove loze reznicama
Kad je u pitanju sadnja vinove loze reznicama, da izvodljiva je u jesen. Kao prvo potrebno je odabrati sazrele lastare i iseći ih na 4 okca, da ne ostane više od 2 cm lastara iznad prvog okca i ispod četvrtog. Zreli lastari su oni kod kojih je prirodni proces vegetacije završen i kad je sa njih opao list. To je druga polovina oktobra ili prva polovina novembra. Pre sadnje tri okca treba otkinuti, pa će onda taj deo da se pobode u zemlju, a četvrto okce ide iznad zemlje. Neki zatim prave humku da pokrije ono što je iznad zemlje, radi zaštite. Onda se humka razgrće u proleće, ali jako pažljivo da se ne bi oštetlio postojeće okce.
Šta je špalir?
Za uzgoj vinove loze, špalir predstavlja u redu podršku od betonskih stubova i žice i tu kažemo da je u pitanju špalirni uzgojni oblik, koji danas dominira. Špalir je savremeni uzgojni oblik vinove loze. Nekad se više koristio čokot uzgojni oblik, pa i danas je ostalo dosta starih zapuštenih vinograda u čokotima. Njih je moguće prevesti na špalir. I treba pomenuti još čardaklije, koje mnogi koriste kod okućnica. Kada je reč o ozbiljnoj proizvodnji grožđa špalirni uzgojni oblik je neprikosnoven.
Zatezanje žice u vinogradu, kojom su betonski stubovi povezani, treba obaviti na vreme, odnosno onda kada vinova loza nije u periodu vegetacije. Kad počne vegetacija žica treba da je zategnuta, da bi se lastari mogli za nju privezati.
Razmak u vinogradu
Kad je u pitanju sadnja vinove loze razmak između loznih kalemova u redu kreće se oko 80 cm. Međuredni razmak ili razmak između redova kreće se od 2-3 m u zavisnosti od toga kakve će mašine da ulaze za obradu zemljišta i tretiranje. O tome treba voditi računa, kada se planira. Razmak između betonskih stubova u vinogradu je najčešće oko 5 m.