Paprati – slatka, zlatna, kućna paprat

Paprati su zeljaste biljke kojih ima preko 12.000 vrsta. U tropskim krajevima raste nekoliko drvenastih vrsta. Paprati su pretežno šumske biljke sa krupnim listovima. Rasprostranjene su širom planete, a kod nas rastu u gustim i vlažnim listopadnim šumama. Paprati se ubrajaju među najstarije biljke na svetu. Veruje se da su bile omiljena hrana dinosaurusa. Imaju koren, stablo i list, ali ne cvetaju. Izuzetan je njihov značaj. Mogu biti jestive, lekovite i ukrasne biljke. Još u antičkom periodu smatralo se da je paprat lekovita biljka. Sadrži eterična ulja, tanine, skrob, masti, smolu. Izdanci paprati se koriste u ishrani, posebno u Japanu. Paprat može biti i dekorativna sobna biljka i jako lepo izgleda sobna paprat u saksiji.

Slatka paprat

Slatka paprat ima latinski naziv Polypodium vulgare. U narodu je još poznata kao oslad, sladić ili slatka bujad. Raste u senovitim listopadnim šumama. Naraste u visinu do 1 m. Upotrebljava se rizom i koren. Koren se vadi krajem leta, čisti od zemlje, pere i suši. Sadrži malu količinu eteričnog ulja, tanine, saponine, alkaloide. Slatka paprat je lek za pluća i početne stadijume tuberkuloze. Uzima se kod promuklosti, katara, astme, te za rastvaranje sluzi. Koristi se kod nedostatka apetita i kao diuretik. Pospešuje izlučivanje žuči. Slatkom paprati se leči otečena slezina, jetra, želudac i bubrezi.

Čaj od slatke paprati

Jedna kašika suvog i usitnjenog korena slatke paprati se stavi u ½ l vode. Ostavi se tako da stoji 9 sati, bez kuvanja. Procedi se i pije.

Šta je zlatna paprat?

Zlatna paprat je biljka latinskog naziva Asplenium ceterach. Ova paprat se koristila za lečenje slezine u dalekoj prošlosti. To je mala biljka sa kratkim rizomom. Naraste do 20 cm u visinu. Raste u pukotinama stena, ali ima je i u senovitim šumama. Rasprostranjena je širom Evrope. Dobro je otporna na sušu. Zlatna paprat se uzgaja i kao ukrasna biljka. Pospešuje izlučivanje mokraće i koristi se kao diuretik. Podstiče znojenje i čisti krv.

Šta je kućna paprat?

Nefrolepis je ukrasna biljka i to što nazivamo sobna ili kućna paprat. Latinski naziv je Nephrolepis exaltata. Karakteristično je da biljka nema stabljiku, već listovi rastu direktno iz zemlje. U prirodi raste u šumama i močvarama Afrike, a kod nas se uzgaja kao sobna biljka. Kad je u pitanju ova kućna paprat održavanje i nega treba da bude odgovarajuća. Ovoj biljci godi da ne bude na direktnom suncu, a zemlja treba biti uvek vlažna. Treba joj i odgovarajuća vlažnost vazduha, pa je zimi tokom grejne sezone neophodno orošavanje. Može se čak paprat u saksiji držati u kupatilu, zbog veće vlažnosti. Ne podnosi temperaturu ispod 15 C. Kad je u pitanju kućna paprat prodaje se i kod nas, a cena je oko 300 dinara.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor