Kovrdžavost lista breskve zaštita

Ukoliko gajite ili želite da gajite breskve i nektarine, morate znati da je kovrdžavost lista breskve najčešća bolest ovog voća. Uzročnik kovrdžavosti lista breskve jeste gljiva Taphrina deformans koja prezimljuje na kori, grančicama ili ljuskama pupoljaka.

Infekcija breskve i nektarine ovom gljivom je moguća samo na mladom, nediferenciranom tkivu, uz dovoljno kiše. Temperatura za ostvarivanje infekcije je od 15.5-21°C, a za razvoj kovrdžavosti oko 20°C. Dakle, kritičan period za primarnu infekciju jeste od početka bubrenja pupoljaka do pojave zelenog lisnog vrška, a za ostvarivanje infekcije je, pored prisustva gljive, potrebna i kiša.

Naime, ukoliko za vreme pupanja breskve potraje toplo i kišno vreme, mogu se pojaviti karakteristični znakovi ove bolesti na maltene svim listovima breskve. Obnavljanje izgubljenih ukovrdženih listova iscrpljuje samu biljku, te utiče loše na formiranje cvetnih pupoljaka i javlja se slabije odrvenjavanje mladica – stoga su takva stabla podložnija zimskom smrzavanju.

Kako prepoznati kovrdžavost lista breskve?

Nakon završetka listanja, pojedini listovi postaju ukovrdženi, zadebljali i mehurasti, obično su veći od normalnih listova i lome se lako. Ubrzo se ovakvi listovi osuše i otpadnu, pa je u maju i junu moguć potpuni gubitak listova breskve.

Treba pomenuti da je moguća pojava simptoma bolesti i na mladicama i plodovima. Inficirane mladice su deformisane i zadebljale, dok se na plodovima javljaju mehurasta ispupčenja.

Zaštita breskve

Veoma je važno napomenuti da, kada je zaštita breskve u pitanju, potrebno je delovati pre same infekcije – preventivno, tj. pre kiše. Kako do infekcije breskve može doći isključivo za vreme kišnih dana, u fazi prolistavanja biljke je neophodno izvršiti preventivnu zaštitu fungicidima, dakle i pre nego što se ostvare povoljni uslovi za infekciju ovom gljivom, pre očekivane kiše.

Do faze bubrenja pupoljaka za zaštitu breskve je najbolje koristiti fungicide na bazi bakra (npr. plavo kupanje). Fungicidi na bazi bakra su tokom vegetacije fito-toksični na breskvama, te se nakon faze bubrenja pupoljaka – pa sve do cvetanja – sprovodi preventivna zaštita preparatima na bazi hlortalonila, ditianona, dodina, difenkonazola, cirama i dr. Prskanje breskve treba sprovesti kada je vreme mirno, dakle da nema vetra. Da bi prskanje breskve bilo delotvornije, treba ga sprovesti neposredno pre najavljene kiše. U slučaju da je posle prskanja pala kiša ili je temperatura pala ispod 18 °C – obavezno je potrebno ponovo izvršiti prskanje fungicidima na bazi dodina, delana ili hlortalonila – inače će u protivnom da se javi nova zaraza.

Na manjim površinama se infekcija navedenom gljivom može redukovati jednostavnim skidanjem inficiranih listova i rezanjem zaraženih izboja – ali ovo nije moguće na većim površinama.

Navedeno zimsko prskanje breskve treba obaviti u proleće ili jesen. U ovom slučaju se većina ljudi odluči za plavo prskanje za vreme mirovanja vegetacije. Biljku treba dobro okupati u bakarnom preparatu sa svih strana. Bez zimskog prskanja, problem kovrdžavosti lista breskve je nerešiv.

Bolesti breskve

Da bi se razvile bolesti breskve, 3 ključna elementa moraju da se dese u isto vreme:

  • biljka domaćin koja je podložna određenoj bolesti
  • prisustvo patogena
  • karakteristični vremenski uslovi (količina padavina, temperatura, kiša-vlaga, vetar i dr.)

Patogeni koji izazivaju bolesti breskve su gljivice, bakterije, virusi i organizmi nalik na viruse (fitoplazme i mikoplazme).

Najčešće bolesti breskve su:

Trulež plodova breskve

Kovrdžavost lista breskve

Krastavost plodova

Pepelnica breskve

Rupičavost lišća breskve

Bakteriozna pegavost

Višegodišnji rak breskve

X – oboljenje

Truležnice korena

Virus rupičavosti stabla breskve

Virus nekrotične prstenaste pegavosti

Virus mozaika breskve

Virus šarke šljive na breskvi

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor