Period sadnje voća i postupak

Sadnju voćaka, odnosno zasnivanje novih voćnih vrsta, treba obaviti u vreme mirovanja vegetacije, znači kasna jesen, tokom zime (ako vremenske prilike dozvole) ili rano proleće najkasnije do kraja marta.

Sadnice

Sadnice imaju presudan uticaj na prijem, porast, prinos i kvalitet. One moraju biti :
– jednogodišnje, prve klase, bez mehaničkih i drugih povreda,
– sadnice koje se koriste za sadnju moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom;
– korenov sistem mora biti dobro razvijen, sa najmanje 3 žile duge više od 20 cm pravilno raspoređene;
-sadnica ne sme biti ni kržljava ni prebujna

Pre sadnje

Neposredno pred sadnju sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužini od 15-20 cm i gledati da presek bude što manje kos kako bi rane što brže i lakše zarasle.. Neposredno pre sadnje koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače.

Sadnja

Sadnju po pravilu uvek treba da obavljaju dva lica, jedno drži sadnicu, a drugo zatrpava rupu i to tako da se prvo na dno iskopanog sadnog mesta postavlja 1/3 zdravice u formi humke, kako bi se po postavljanju sadnice spojno mesto ( mesto kalemljenja ) što više podiglo iznad površine zemlje.
Nakon toga se postavlja sadnica, a potom koren iste se prekrije drugom trećinom zdravice, tako da stajnjak ( jedna lopata) i NPK 15:15:15 ne dođu u dodir sa korenom. Potom se rupa zatrpa preostalom količinom zdravice, a celokupna površina se prekriva ostatkom zemlje (mrtvicom).
Ako se radi o prolećnoj sadni obavezno oko 10 l vode po sadnici.

Posle sadnje

Po završenoj sadnji na 10-15 cm od sadnice pobije se drveni kolac i to sa one strane odakle duvaju jači vetrovi, pa sadnica priveže za njega. Vezuje se ovlaš, jer će se u protivnom vezivo vremenom useći u koru i oštetiti voćku, što može izazvati njeno sušenje ili lomljenje.

Dipl. inž. voćarstva
Biljana Milosavljević
PSSS Kragujevac