Drveće i šuma imaju ogroman značaj za našu planetu i ne kaže se džaba da su to pluća planete. Zato ćemo ovaj članak posvetiti stablima rekorderima u šumskom svetu. Kad smo bili deca učili su nas da sekvoja ide najviše u visinu, baobab u širinu, a da drvo masline može jako dugo da živi. Da vidimo da li danas ima nešto novo po ovom pitanju.
Najviše drvo
Najviše drvo na svetu je obalna sekvoja (Sequoia sempervirens). Konkretno, najveći izmeren primerak je nazvan Hiperion i ima 115,61 m. Ovo najviše drvo raste u nacionalnom parku Redvud (Kalifornija, SAD). Po visini se može porediti sa neboderima, ali ovo je najviše živo biće. Visina stabala ranije nije bila baš precizno merena, a iskreno rečeno bilo je i preterivanja. Tako se tvrdilo da neke sekvoje narastu do 150 ili 200 m. Ali danas se to može precizno izmeriti laserskim daljinometrima i rezultat je potpuno pouzdan.
Drvo sa najdubljim korenom
Drvo divlje smokve koja raste u Eho pećinama u Južnoj Africi ima najdublji koren, koliko je poznato u svetu drveća. Izmereno je da koren ovog drveta ide u dubinu čak 121,92 m.
Najstarije drvo
Starost drveća se utvrđuje na osnovu broja godova (dendrohronološki), koji se mogu prebrojati kada se drvo preseče. Ostale metode nisu potpuno pouzdane, pa je starost nekog stabla moguće odrediti samo ako to drveće formira godove. Dakle, neko drveće i ne formira godove.
Pa koje je onda najstarije drvo na svetu? Utvrđeno je da je najstarije poznato drvo na svetu dugovečni severnoamerički bor latinskog naziva Pinus longaeva. Ima primeraka starih oko 5000 godina. Neke vrste čempresa, kriptomerija i sekvoja mogu da dostignu starost i preko 3000 godina, a evropska tisa i neke vrste kleke preko 2000 godina. Drvo masline može da živi više stotina, pa čak i preko hiljadu godina. Procenjuje se da je najstarija stara maslina u Baru (Crna Gora), starosti oko 2000 godina.
Najstarije klonirano ili klonsko drvo na svetu je smrča Tjikko na planini Fulufjalet u Švedskoj. Ovo drvo je staro 9550 godina. Ali ovo drvo je tako staro zbog sopstvenog kloniranja. Naime, radi se o pojmovima vegetativnog kloniranja i slojevitosti. Drvo može da umre, ali korenov sistem može da živi još hiljadama godina. Slojevitost je kada jedna grana dodiruje zemlju, te iz nje vremenom postane koren.
Najšire drvo
Upošteno govoreći najšire drveće, koje ima najveći obim stabla ili ako hoćete najveći prečnik, je afrički baobab. Međutim, da bi merenje bilo regularno potrebno je da stablo bude kompaktno ili iz jednog dela. Zato je rekorder u ovom segmentu Montezuma čempres poznat kao El Arbol del Tule u Meksiku. Prečnik je oko 11,62 m, a obim 53,34 m.
Najveće drvo
Kada kažemo najveće drvo na svetu, treba znati šta koje parametre da uzmemo u obzir pri merenju. Merenje uključuje visinu, težinu, prečnik. Ako to definišemo kao najviše drvne mase u jednom stablu, onda je to bez premca gigantska sekvoja General Šerman sa 1487 metara kubnih i 1385 tona. Dobilo je naziv po generalu iz američkog građanskog rata.
Pogledajte i koje je najtvrđe drvo kod nas, a onda i koje drvo brzo raste