Mongolska trešnja i mongolska borovnica

Mongolska borovnica i mongolska trešnja su kod nas malo poznate. Da bi saznali nešto više, pogledajte slike kako izgledaju i upoznajte se sa uzgojem ovog voća.

Mongolska trešnja

Mongolska trešnja je patuljasti grm koji se karakteriše bogatim rodom. Oplemenjivanje mongolske trešnje se obavlja ukrštanjem mongolske i patagonijske trešnje, pri ujednačenim klimatskim uslovima. Latinski naziv je Prunus tomentosa. Plodovi imaju tamno-crveno meso od kojeg se dobija tamno-crveni sok. Mongolska trešnja se koristi u ishrani kao sveže voće, ali se takođe industrijski prerađuje.

Uzgoj

Uzgoj u obliku patuljastog grma je veoma pogodan, pre svega zbog otpornosti biljke na zimu i sušu, kao i zbog lakše ručne i mehaničke berbe. Danas se trešnja ne uzgaja na svom korenu, već se kalemi na druge podloge, što može predstavljati problem ukoliko se ošteti mesto kalemljenja, pa rast nastavi podloga umesto posađene sorte –  a mongolska trešnja i dalje raste, kao ista biljka, jer izbojci idu iz vlastitog korena. Ova biljka nema značajnijih štetočina i bolesti, pa se obično uzgaja organski ili sa veoma redukovanom upotrebom hemijskih sredstava. Mongolska trešnja se odlikuje izrazitom slatkoćom, dosta više od obične trešnje. Njeni plodovi tamno-crvene boje imaju izraženo antioksidativno delovanje, što znači da deluju pozitivno na čitav organizam, sprečavajući bolesti i odlagajući starenje. Dozreva od kraja jula do kraja avgusta, kada obične trešnje mahom nema na tržištu. U fiziološkoj zrelosti plod mongolske trešnje može ostati duže na stablu, što mu dopušta da dobije tamniju boju i slađi ukus. Veličina plodova je od 2-4 cm, a boja varira od svetlo crvene do crne. Savetuje se berba sa peteljkama. Mongolska trešnja ima bogat nutritivni sastav, dijetalna vlakna i antioksidativno delovanje.

Mongolska borovnica

Mongolska borovnica se odlikuje zaobljenim grmolikim oblikom. Ovo je veoma varijabilna vrsta, budući da može stvoriti grm ili drvce od 30 cm, pa sve do 6 m visine! Plodovi mongolske borovnice su okrugli, tamno-plave ili ljubičasto-crne boje. Poznata je i kao Saskatun voće ili latinski Amelanchier alanifolia. Prosečna težina im iznosi od 0.5-0.7 g, prečnika su od 10-15 mm. Dozreva od sredine do kraja juna, a plodovi mogu ostati na grmu sve do zime. Mongolska borovnica ima veoma sočne i slatke plodove, koje karakteriše visok sadržaj fenola, flavonoida, anticijanina, minerala i vitaminima B grupe, A, C i E.

Uzgoj

Ova biljka toleriše širok raspon pH vrednosti prilikom uzgoja, a optimalna vrednost pH treba da iznosi od 6-7,5. Veoma je izdržljiva i trajna, nije zahtevna što se tiče strukture tla, a na plantažama se očekuje rast i posle 30 godina. Nakon sadnje borovnica rađa posle 3-4 godine, a punu rodnost navršava nakon 6-8 godina. U punoj rodnosti se očekuje prinos od 8-10 t/ha ili 7.5 kg bobica po biljci. Mongolska borovnica je samooplodna biljka. Plodovi dozrevaju u grozdovima mesec ipo do dva nakon cvetanja, krajem juna, početkom jula. Obezbedite joj delimičnu hladovinu ili punu senku, radi veće vlažnosti tla. Mongolska borovnica je otporna na mraz. Nije zabeležen nikakav napad bolesti ili štetočina na ovu biljku. Razmak sadnje kod plantažnog uzgoja treba da iznosi 1 x 4,5 m, 1 x 4,75 m, 1 x 6,2m, 1.25 x 4,5 m ili 1,25 x 4,75 m.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.