Ako ste mislili da je ovogodišnja sezona sadnje u bašti gotova, varate se. Postoji povrće koje se sadi u jesen na otvorenom, uspešno pregura zimu i beremo ga kao rano povrće na proleće. Zato ako imate zemlju, obavezno probajte jesenju sadnju. Jesenja setva ili sadnja povrća na otvorenom, može se obaviti u oktobru i novembru, u zavisnosti kad vremenske prilike to dozvoljavaju. Po potrebi se povrće tokom zime može pokrivati agrotekstilom, odnosno agril folijom, koja ga štiti od jakih mrazevaNastavi sa čitanjem Posadite sad i uživajte u plodovima na proleće. Evo šta se sadi u jesen
Burad može dobro da posluži za uzgoj nekih vrsta voća i povrća. Upotrebljiva je metalna i plastična burad za sadnju puzavica, kao što je krastavac. Zato ako imate staro bure, nemojte ga baciti, već ga mudro iskoristite za sadnju krastavacaNastavi sa čitanjem Uzgoj krastavaca u buretu
Jedna od najvažnijih stvari u baštovanstvu jeste da se stvari započnu u pravo vreme. Uspeh u bašti često zavisi od toga. Planiranje budućih radova u povrtnjaku je važno. Ovo je mesečni kalendar radova za povrtnjake tokom januara, februara i marta. Koristite ovo kao pravovremeni podsetnik o stvarima koje treba odraditi ili kao osnovu za sopstveni plan. Zabeležite i sačuvajte svoj raspored radova u bašti i imaćete listu za svaki mesec u toku godine. Unosite promene i dodate informacije. Ovaj kalendar možete dodavati i menjati iz godine u godinu.
JANUAR
Verovatno jedna od dobrih odluka donesena sa novom godinom je bolji vrt za narednu sezonu. Napravite spisak onoga što ćete želeti da uzgajate ove godine, a zatim nacrtajte vrt ili plan sadnje. Naručite seme. Naručite dok postoje velike zalihe semenara i pre prolećne gužve. Da li ste već dodali stajsko đubrivo i kompost. Ako imate stajsko đubrivo i kompost i niste ga još dodali, učinite to sada u januaru, dodajte ih sada u vašu baštu. Ako je moguće, dodajte sada i zaorite, kako biste omogućili da ih padavine duboko unesu i razlože u tlo. Pripremaju se leje. Testira se klijavost semena. Seju se u zatvorenom, paradajz, paprika, krastavci, salata
FEBRUAR
Prvi deo meseca seje se seme u zatvorenom prostoru ili u stakleniku. Najranije se zaseje kupus, karfiol i zelena salata. U to vreme crni i beli luk, rotkvice, rani celer, peršun, šargarepa, grašak, zelena salata i briselski kupus mogu se sejati u zatvorenom ili na otvorenom, ako živite u krajevima sa blagom zimom. Alati treba da budu spremni. Sve ih proverite i očistite, naoštrite i popravite. Ašove, motike, grabulje. Tako da budu ispravni za obimne radove. Zasučite rukave i pripremite zemljište za ranu setvu. Nabavite žicu, mrežu i pritke za sadnju u redu, nabavite nove zalihe za predstojeću sezonu.
MART
U martu se radi priprema zemljišta za setvu i sadnju kasnog povrća, a isto tako se i dalje sadi rano povrće, kao grašak, luk, šargarepa, peršun, paškanat, rotkvice, kupus, keleraba, kelj, salata. U martu se zasniva rasad sezonskog povrća. To su paprika, paradajz, krastavci, lubenica, dinja, tikvice itd. Radi se pikiranje tako što se mlade biljčice presađuju, ali se još uvek ne iznose na otvoreno.
Praziluk, poriluk, prasa ili praz je vrsta luka poreklom iz južne Evrope. Spada u rod Allium kao crni luk, beli luk, vlašac. Koristi se često u ishrani u svežem stanju ili termički obrađen, kao začin u prehrambenoj industriji (može i da se suši). Od praziluka se pripremaju salate, variva ili pite. Uspešno se uzgaja u našim krajevimaNastavi sa čitanjem Praziluk – uzgoj, sadnja, đubrenje, berba, prinos, sorte
Bob je jednogodišnja biljka. Pripada porodici mahunarki. Koristi se u ljudskoj ishrani, na sličan način kao pasulj. Bob je bio jedna od najvažnijih namirnica u oblasti mediterana, posebno kod starih Grka i Rimljana. Pre nego li je pasulj stigao iz Amerike u Evropu, slična variva koja se danas prave od pasulja, pravila su se od boba. Danas se najviše bob uzgaja u Kini i Etiopiji, a kod nas nešto malo u istočnoj Srbiji. Engleski nazivi su fava bean, broad bean, a latinski Vicia faba. Nastavi sa čitanjem Bob mahunarka
Kokošije đubrivo je odlično za biljke, ako se pravilno primenjuje, jer ima produženo dejstvo do 4 godine. Karakteriše ga visok sadržaj azota i to u obliku, koji omogućava da ga biljke lako usvajaju. Kokošije đubrivo je bogato i drugim elementima, kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, mangan i gvožđe. Pravilno đubrenje kokošijim đubrivom može da doprinese povećanju prinosa za čak 40%. Nastavi sa čitanjem Koliko je dobro kokošije đubrivo za biljke
