Organski uzgoj šargarepe na otvorenom

Uzgoj šargarepe u organskoj bašti treba dobro planirati, ako želimo kvalitetan koren i dobar prinos. Šargarepa se uglavnom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako se radi o dvogodišnjoj biljci. U prvoj godini se gaji zbog korena, a u drugoj za seme, kada cveta i formira se plod. Dragoceni koren šargarepe je bogat karotenom, vitaminom K,C, E, folnom kiselinom, zatim mineralima fosforom, kalijumom, manganom. Sadrži vlakna, šećere, proteine, antioksidanse. Nije ni čudo što je toliko cenjen.

Uslovi za organski uzgoj šargarepe

Neophodno je obezbediti mesto za uzgoj šargarepe u organskoj bašti. Znači da tu nema upotrebe hemijskih preparata i da je sredina čista, kao i za ostalo organsko povrće. Zemljište treba biti lako i rastresito, bogato humusom, plodno i blago kiselo. Ako je previše kiselo zemljište, onda to pogoduje razvoju bolesti. Za uzgoj šargarepe na otvorenom preporučuju se sunčane i otvorene pozicije, gde je podloga ravna ili sa blagim nagibom. Mora se voditi računa o plodoredu. Šargarepa se gaji na istom mestu, tek nakon što prođu 3-4 godine. Kao predusev za šargarepu je pogodan paradajz, paprika, kupus i mahunarke. Preduslov za uspešno gajenje šargarepe je da se obezbedi voda za zalivanje, jer se u suprotnom razvija sitan koren. Osetljiva je na visoke temperature i zaliva se posle nicanja, kada se formira koren i još 2-3 puta u fazi intenzivnog rasta korena šargarepe.

Setva šargarepe

Setva šargarepe na otvorenom se obavlja u februaru i martu. Ako se tada zaseje, koren će dospeti za vađenje krajem juna i početkom jula meseca. U zavisnosti od klimatskih uslova, šargarepa na otvorenom može da se seje i u maju i junu, odnosno oktobru i novembru. Seje se u redove. Seme šargarepe je vrlo sitno i lako, pa setva može biti komplikovana. Iskustva su pokazala da je seme dobro mešati sa sitnim peskom u odnosu 1:5 i potom stavljati mešavinu na presavijeni papir, a onda lagano i ravnomerno prosipati da se lepo rasporedi po zemlji.Treba imati u vidu da seme šargarepe sporo niče, pa ako još nije niklo, netreba odmah da se zabrinete da je reč o lošoj klijavosti semena.

Bolesti, štetočine i zaštita šargarepe u organskoj proizvodnji

Kad je u pitanju organski uzgoj šargarepe, nije je lako održati zdravom, jer nema prskanja hemikalijama u organskoj proizvodnji. Mogu da je ugroze trulež korena, pegavost lišća, pepelnica, šargarepina muva, lisne vaši… U borbi protiv bolesti i štetočina koristiti ekstrakt belog luka i nevena, prirodni piretrin i druga, u organskoj proizvodnji dozvoljena sredstva. Ako se koren šargarepe pri samom vrhu nađe izvan zemlje, onda se formira tzv. zelena glava, pa se pristupa zagrtanju šargarepe.

Kada se vadi šargarepa

Šargarepa se vadi kada je suvo vreme i suvo tlo. Može se vaditi posle 60 dana mlada šargarepa, a posle 120 dana kad je koren potpunozreo. Prinos šargarepe se kreće od 2,5-6 kg/m2.

Share Button

Zimska rezidba voćaka za početnike, vreme izvođenja i saveti

Zimska rezidba voćaka radi se tokom perioda zimskog mirovanja, kada nema vegetacije. Rezidba voćaka je samo jedna mera u nizu neophodnih mera (zaštita od bolesti i štetočina, obrada zemljišta, navodnjavanje, đubrenje), koje moramo obaviti, ako želimo kvalitetne plodove, redovan i dobar prinos. U zavisnosti od vrste voća, rezidba može biti manje ili više zahtevan posao. Nastavi sa čitanjem Zimska rezidba voćaka za početnike, vreme izvođenja i saveti

Share Button

Jesenje đubrenje voćnjaka i vinograda veštačkim NPK đubrivom

Za jesenje đubrenje voćnjaka, kao i vinograda veštačkim (mineralnim) đubrivom koristimo NPK đubrivo. U ovoj skrećenici N je azot, P je fosfor i K je kalijum. Kod jesenjeg đubrenja ne koristimo formulaciju 15:15:15 nego ćemo koristiti onu sa više fosfora, a naročito kalijuma. To može biti 8:16:24 ili 6:12:24 i sl. Kada se koristi kalijumovo đubrivo, onda možemo očekivati i krupnije plodove u narednim sezonama. Kalijum sporije prodire i rastvara se u zemljištu u odnosu na azot. Za jesenje đubrenje se ne koriste azotna đubriva, kao što su KAN i UREA to ćemo ostaviti za proleće. Jesenje đubrenje se može raditi tokom cele jeseni, a bilo bi poželjno da se odradi pre obilnijih padavina i pre formiranja snežnog pokrivača. Nastavi sa čitanjem Jesenje đubrenje voćnjaka i vinograda veštačkim NPK đubrivom

Share Button

Agril folija za zaštitu biljaka od mraza

Agril folija je materijal koji se koristi za zaštitu biljaka od mraza. Tokom zime jaki mrazevi mogu da budu opasni za neke biljke, posebno ako su u pitanju mlade sadnice ili neke vrste kojima ne pogoduju niske temperature koje su moguće tokom zime. U proleće opet rani mrazevi prete mnogim kulturama. Upotrebom agril folije ove biljke su dobro zaštićene i možemo biti spokojni. Koristi se agril folija za jagode i razno voće, pre svega za mlade sadnice, a posebno za osetljive voćke da ne izmrznu preko zime. Pogodna je za smokvu, kivi i kaki jabuke. Agril folija za povrće se isto primenjuje za zaštitu od ranog mraza u proleće. Nastavi sa čitanjem Agril folija za zaštitu biljaka od mraza

Share Button

Zimska rezidba šljiva – kako orezati šljive

Rezidba šljiva je važna za dobar rod naredne sezone. Rezidbom se dobija bolja osvetljenost i provetrenost krune, daje se podsticaj rodnim granama, a time se dobija bolji prinos i krupniji plodovi. Jasno je da je orezivanje šljiva neophodna mera, u svakoj ozbiljnoj proizvodnji. Nastavi sa čitanjem Zimska rezidba šljiva – kako orezati šljive

Share Button

Saveti za uzgoj kivija

Kivi je južno voće i voli mediteransku klimu, ali ipak mnogi su se svojim očima uverili, da može ne samo da uspeva, nego i da daje plodove kod nas. Ne uzgaja se baš masovno, ali ima ljudi koji imaju kivi u svojoj bašti ili okućnici. Postoje sorte kivija koje su prilagođene ovim našim uslovima i sasvim dobro podnose niske temperature zimi, tako da mogu i da se nabave sadnice kivija. Nastavi sa čitanjem Saveti za uzgoj kivija

Share Button